Rast troškova energije, poremećaji u lancima snabdevanja i gubici aviokompanija uslovili smanjenje proizvodnje i otpuštanja radnika
Eskalacija američko-izraelskog sukoba sa Iranom nanela je kompanijama širom sveta direktne finansijske gubitke od najmanje 25 milijardi dolara, pokazuje analiza korporativnih izveštaja koje su dostavile firme iz Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i Azije. Najveći pritisak trpe sektori sa visokim energetskim potrebama, dok se dodatni problemi javljaju zbog poremećaja u trgovinskim rutama i rastućih cena goriva.
Prema dostupnim podacima, najmanje 279 kompanija moralo je da uvede hitne mere radi minimizacije gubitaka. Mnoge su povećale cene proizvoda, smanjile proizvodnju, odložile investicije, a pojedine su obustavile isplate dividendi i otkup akcija. Neke firme su već otpuštale radnike, uvele dodatne naknade za gorivo ili zatražile državnu pomoć kako bi podnele novi talas operativnih troškova.
Posebno su pogođene kompanije iz Evrope, gde su troškovi energije i pre početka sukoba bili visoki, dok su firme iz Azije pod dodatnim pritiskom zbog jake zavisnosti regiona od energenata sa Bliskog istoka. Najveći broj zahvaćenih kompanija nalazi se u sektorima kozmetike, proizvodnje guma, deterdženata, kruzing industrije, logistike i avio-saobraćaja. Gotovo petina analiziranih firmi prijavila je direktan finansijski udar usled trenutnog rata.
Aviokompanije su pretrpele najveće gubitke, izgubivši do sada gotovo 15 milijardi dolara, dok su cene avionskog goriva skoro udvostručene zbog povećanja cena nafte i bojazni od daljih poremećaja u snabdevanju.
Dodatni pritisak na globalne kompanije donose i američke carinske mere, koje su do oktobra prošle godine uzrokovale više od 35 milijardi dolara dodatnih troškova za stotine kompanija, nakon uvođenja novih carina tokom 2025. godine.
Sukob se dešava u trenutku kada se svetska ekonomija još nije oporavila od posledica pandemije kovida 19 i rata u Ukrajini, što dovodi do smanjenja očekivanja kompanija za ostatak godine. Tržišta su sve skeptičnija po pitanju mogućnosti da se u skorije vreme postigne politički dogovor koji bi mogao da zaustavi eskalaciju na Bliskom istoku.
Analitičari upozoravaju da bi produžetak sukoba i dodatna destabilizacija energetskih ruta mogli izazvati novi talas inflacije, rast cena goriva i usporavanje privrednog rasta, dok bi ukupni trošak rata mogao daleko premašiti trenutne procene.
