Prosek kamate u 17 banaka pokazuje da je dozvoljeni minus skuplji od nedozvoljenog, zatezna kamata zakonski 13,75 odsto
Prema podacima Narodne banke Srbije sa kraja aprila ove godine, prosečna kamata na dozvoljeni minus u 17 poslovnih banaka iznosi 17,49 odsto, dok je prosečna kamata na nedozvoljeni minus 15,87 odsto. Ovi podaci ukazuju da klijenti banaka u Srbiji plaćaju višu cenu za korišćenje dozvoljenog minusa, iako se smatra najskupljim bankarskim proizvodom.
Dozvoljeni minus predstavlja odobreno prekoračenje koje banka omogućava korisniku tekućeg računa i karakteriše ga jasno utvrđen limit. S druge strane, nedozvoljeni minus nastaje kada klijent prekorači dozvoljeni limit ili kada se sa računa izvrši plaćanje, a nema dovoljno sredstava. Banke ističu da nedozvoljeni minus nije proizvod, već posledica naplate raznih troškova, kao što su održavanje računa ili otplata kredita, kada nema pokrića na računu.
Zakonom je propisana zatezna kamata na nedozvoljeni minus, koja se obračunava kao referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije uvećana za osam odsto, što trenutno iznosi 13,75 odsto. Ovo znači da je zatezna kamata niža od prosečne kamate na dozvoljeni minus, ali i od prosečne kamate na nedozvoljeni minus koju banke obračunavaju.
Kako je navedeno u jednoj poslovnoj banci, „nedozvoljeni minus nije proizvod i klijent ne može da koristi sredstva koja nema da nešto plati. Najčešće se dešava da banka naplati održavanje ili skine ratu kredita, pa klijent tako ‘ode u nedozvoljeni minus’ i na to je propisana kamata po zakonu koja je svuda ista“.
Pored kamate, korisnici nedozvoljenog minusa snose i dodatne troškove, jer banke često naplaćuju administrativne naknade za opomene ili druge usluge u vezi sa ovakvim zaduženjima. Ove naknade dodatno povećavaju ukupne troškove zaduženja za klijente koji uđu u nedozvoljeni minus.
