Velike američke firme troše godišnje budžete za AI u svega nekoliko meseci, implementiraju strožu kontrolu tokena i prelaze na jeftinija rešenja
Kompanija OpenAI suočava se sa značajnim rastom troškova svojih AI usluga, što je postalo centralna tema među velikim korporativnim korisnicima tokom 2024. godine. Izvršni direktor Sam Altman istakao je da su izdaci za veštačku inteligenciju postali „ogroman problem“ za preduzeća, dok su na početku godine kompanije bile zadovoljne nivoom ulaganja u AI tehnologije.
Prema zvaničnim podacima, brojne američke kompanije, uključujući Uber, Meta, Microsoft, Salesforce i DoorDash, već su potrošile kompletan godišnji budžet za AI u prvim mesecima godine ili su zabeležile višestruko uvećane troškove. Uber je, prema izveštaju, do marta iscrpeo ceo godišnji fond za upotrebu takozvanih „agentic“ AI sistema. Microsoft je ograničio pristup pojedinim premium AI alatima zaposlenima, usmeravajući ih na interne, povoljnije alternative, dok je Salesforce prilagodio praćenje korišćenja tokena vezujući ga za poslovne rezultate.
Ključni razlog ovih promena je rast potrošnje tokena, osnovne jedinice za obračun AI računarskog kapaciteta. Svaka upotreba AI servisa troši određeni broj tokena, a usled masovnog usvajanja i eksperimentisanja, troškovi su eksplodirali. Kompanije su primorane da agresivnije prate potrošnju, racionalizuju pristup i preusmeravaju zaposlene na jeftinija rešenja kako bi izbegle prekoračenja budžeta. Neki korisnici koriste skupe AI modele i za jednostavne zadatke, što dodatno povećava izdatke.
Andrew Bosworth, tehnički direktor kompanije Meta, u internom dopisu ukazao je da „niko ne bi trebalo da koristi AI alate samo radi korišćenja“, naglašavajući da „sama potrošnja tokena nije mera uticaja ili uspeha“. Unutar industrije ovaj fenomen je dobio naziv „tokenmaxxing“, što označava tendenciju da se potroši što više tokena, često bez stvarnog poslovnog efekta.
OpenAI, kao odgovorni pružalac usluge, istražuje načine da korisnicima ponudi „više vrednosti za manju potrošnju“, ali konkretne projekcije ili nove modele naplate nisu najavljeni. Ove promene signaliziraju prelazak tržišta iz faze eksperimentisanja u fazu strože kontrole troškova, sa akcentom na efikasnost i merljive rezultate AI ulaganja.
Ova situacija ima potencijalne implikacije na dalji razvoj tržišta veštačke inteligencije, budući da kompanije sada zahtevaju jasne dokaze o povraćaju investicija i smanjenju operativnih troškova, dok se istovremeno povećava konkurencija među AI provajderima za isporuku povoljnijih i efikasnijih rešenja.
