Olga Tokarčuk ističe AI kao istraživački alat, rasprava o autentičnosti i uticaju na nagrade
Poljska dobitnica Nobelove nagrade za književnost, Olga Tokarčuk, izazvala je burne reakcije u javnosti nakon što je istakla koliko intenzivno koristi veštačku inteligenciju tokom procesa pisanja. Diskusija se rasplamsala na društvenim mrežama i u medijima, dovodeći u pitanje da li njene knjige i dalje predstavljaju samostalna umetnička dela, pa čak i da li joj treba oduzeti Nobelovu nagradu. Tokarčuk je kasnije precizirala da AI ne piše njene tekstove, već da čet-botove koristi isključivo kao sredstvo za istraživanje.
Julijan Šreter, profesor književnosti i stručnjak za digitalnu tehnologiju na Univerzitetu u Minhenu (LMU), izjavio je za nemačku agenciju DPA da su reakcije javnosti iznenađujuće. On je naglasio da je već dovoljno autora prijavilo korišćenje veštačke inteligencije, ne samo za istraživanje, već i za osmišljavanje radnje i oblikovanje likova. “Uzbuđenje, dakle, ne može da proizlazi iz toga što je upotreba veštačke inteligencije nešto nečuveno i novo, jer nije”, istakao je Šreter.
Za mnoge, uključivanje AI u književni proces dovodi u pitanje tradicionalnu sliku pisca kao jedinog stvaraoca. Šreter podseća da ni veliki pisci iz prošlosti, poput Vilijama Šekspira, nisu radili u potpunoj izolaciji – Šekspir je radnje brojnih drama preuzimao iz postojećih dela, dok je Gete redovno razmenjivao mišljenja sa drugim intelektualcima. Pesnici iz 18. i 19. veka koristili su rečnike za pronalaženje rima, što pokazuje dugu tradiciju oslanjanja na spoljne izvore u književnom stvaranju.
Trenutna debata pokazuje da, iako je veštačka inteligencija sve prisutnija kao alat u pisanju, pitanje autentičnosti i granica umetničkog stvaralaštva ostaje otvoreno. Upotreba AI danas nije bez presedana, ali izaziva novu vrstu javnih i stručnih rasprava o ulozi tehnologije u savremenoj književnosti.
