Medijalna neto plata iznosila 92.753 dinara, bruto zarade porasle 8,7 odsto realno u prvom tromesečju 2026.
Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna bruto zarada u Srbiji za mart 2026. godine iznosila 167.263 dinara, dok je prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa dostigla 121.650 dinara. U istom periodu, medijalna neto zarada iznosila je 92.753 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.
Podaci pokazuju da su u periodu januar-mart 2026. godine bruto zarade u Srbiji zabeležile rast od 11,5 odsto nominalno, odnosno 8,7 odsto realno, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Prosečna neto zarada porasla je za 11,7 odsto nominalno, odnosno 8,9 odsto realno. Ovi pokazatelji ukazuju na nastavak trenda rasta zarada u 2026. godini, ali sa ograničenim realnim povećanjem usled inflacionih kretanja.
Bruto zarada, kao ukupni iznos pre odbitaka poreza i doprinosa, dostigla je 167.263 dinara, dok je neto iznos – onaj koji zaposleni primaju na račun – bio 121.650 dinara. Medijalna zarada od 92.753 dinara pokazuje značajnu razliku između prosečne i medijalne vrednosti, što ukazuje na postojanje većeg broja nižih zarada i uticaj viših primanja manjeg broja zaposlenih na prosek.
Rast zarada prati nominalni rast cena dobara i usluga, što znači da je realni rast – odnosno povećanje kupovne moći zaposlenih – niži od nominalnog. Realni rast neto zarada od 8,9 odsto ukazuje da su primanja zaposlenih u proseku rasla brže od inflacije, ali razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na i dalje prisutnu nejednakost u raspodeli primanja.
Republički zavod za statistiku napominje da se podaci o zaradama obrađuju prema administrativnim izvorima i da uključuju sve zaposlene na teritoriji Srbije. Ovi podaci se koriste kao jedan od ključnih indikatora ekonomskih kretanja i standarda života građana.
Ukupni trendovi sugerišu da rast plata u Srbiji prati makroekonomske promene i inflatorne pritiske iz prethodnog perioda. Struktura zarada, sa značajnom razlikom između prosečne i medijalne vrednosti, ostaje izazov za ekonomske i socijalne politike usmerene na smanjenje nejednakosti i povećanje životnog standarda šireg kruga zaposlenih.
