Zaposleni u Srbiji rade skoro pet sati duže nedeljno nego kolege u EU, dok Turska i BiH beleže još veće brojke
Prema najnovijim podacima Evrostata, tokom 2025. godine prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji iznosila je 35,9 sati, dok su radnici u Srbiji beležili značajno duže radno vreme od 40,6 sati nedeljno. Ovi podaci ukazuju na izražen raskorak između radnih praksi u Srbiji i EU, sa potencijalnim implikacijama po produktivnost, životni standard i efikasnost rada.
Analiza obuhvata i poređenje sa zemljama regiona: u Bosni i Hercegovini je prosečna radna nedelja trajala 40,9 sati, dok je najduže radno vreme zabeleženo u Turskoj, čak 42,4 sata. U Evropskoj uniji primećen je trend skraćivanja radnog vremena, budući da je 2015. godine prosek iznosio 36,9 sati, što znači da je tokom desetogodišnjeg perioda došlo do pada od jednog sata nedeljno.
Među državama članicama EU, najduže su radili zaposleni u Grčkoj, sa prosečnih 39,6 sati nedeljno, a slede Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati i Litvanija sa 38,4 sata. Sa druge strane, najkraće radno vreme imala je Holandija – 31,9 sati nedeljno, a potom Danska i Nemačka sa po 33,9 sati i Austrija sa 34 sata.
Podaci Evrostata ukazuju i na razlike po profesijama: zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu imali su najdužu radnu nedelju od 42 sata, dok su menadžeri radili 40,6 sati, a pripadnici oružanih snaga 39,4 sata. Najkraće su radili zaposleni na jednostavnim poslovima sa prosečno 31,8 sati sedmično, administrativni službenici sa 34 sata i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa 34,5 sati rada.
Iz predočenih cifara jasno je da nominalna dužina radne nedelje često ne odražava nužno i veću produktivnost, jer su zemlje sa kraćim radnim vremenom poput Holandije i Nemačke među najrazvijenijima u EU, kako po BDP-u, tako i po životnom standardu. Ove razlike ukazuju na to da puko povećanje broja radnih sati nije garancija veće ekonomske efikasnosti, već su ključni faktori organizacija rada i tehnološki nivo.
Tematika radnog vremena ostaje u fokusu evropskih i domaćih ekonomskih politika, s obzirom na direktan uticaj na tržište rada, konkurentnost i kvalitet života zaposlenih.
