Moody’s procenjuje da je prosečno domaćinstvo izdvojilo dodatnih 750 dolara zbog rasta cena energenata, dok inflacija i dalje raste
Prema analizi Moody’s, rat u Iranu tokom poslednja tri meseca američka domaćinstva koštao je ukupno 100 milijardi dolara (oko 10,8 biliona dinara), što je izazvalo značajan ekonomski udar na potrošače širom SAD. U četvrtom mesecu sukoba, prosečan izdatak po domaćinstvu zbog povećanih cena energenata dostigao je gotovo 750 dolara (oko 81.000 dinara).
Najveći deo dodatnih troškova odnosi se na rast cena goriva, uključujući benzin, dizel i avionsko gorivo, što je posledica poremećaja u snabdevanju naftom kroz strateški važan moreuz Hormuz. Prema podacima Moody’s, iako su se cene energenata delimično povukle sa najviših nivoa u prethodnim nedeljama, one su i dalje znatno iznad nivoa pre izbijanja sukoba, a inflacija nastavlja da raste.
Cene nafte su od početka rata porasle za oko 35 odsto, što je direktno uticalo na troškove transporta i lanac snabdevanja širom SAD. Povećane cene goriva reflektuju se i na rast cena robe široke potrošnje i usluga, dodatno opterećujući kućne budžete. Moody’s navodi da su fiskalne olakšice iz perioda administracije Donalda Trampa, poput poreza i većih povraćaja poreza, do sada ublažavale negativne efekte, ali sada više ne mogu da kompenzuju rastuće troškove uzrokovane ratom.
Glavni ekonomista Moody’s Mark Zandi ističe: „Ovo je veliki ekonomski udar, ali su deficitom finansirane poreske olakšice do sada amortizovale posledice. Od 16. maja, veći povraćaji poreza koje su Amerikanci dobili ove godine više ne pokrivaju povećane troškove benzina, dizela i avionskog goriva izazvane ratom.”
Iako su tržišta tokom poslednjih nedelja izbegla najcrnje scenarije, a deo rasta cena energenata je ublažen, Moody’s upozorava da će prolongirani sukob nastaviti da pogoršava inflaciju i opterećuje potrošnju domaćinstava. Dugoročnije posledice zavisiće od trajanja sukoba i eventualnog povratka stabilnosti u prometu naftom kroz moreuz Hormuz.
Ukupni ekonomski efekti već se osećaju kroz smanjenu kupovnu moć i rastuće životne troškove u SAD, dok analitičari ocenjuju da bi produžavanje sukoba moglo dodatno destabilizovati globalna tržišta energije i izazvati nove inflatorne pritiske.
