Dugotrajni sukobi utiču na rast cena energenata i povećavaju inflatorne pritiske, dok ekonomski rast usporava
Rizici od stagflacije – ekonomske situacije koju karakterišu istovremena visoka inflacija i usporen privredni rast – rastu na globalnim tržištima kako rat u Iranu ulazi u treći mesec, ukazuje najnovija analiza tržišnih kretanja. Produženi sukobi na Bliskom istoku izazvali su značajan rast cena energenata, što se direktno odražava na povećane troškove proizvodnje i utiče na globalnu inflaciju.
Naftno tržište beleži porast cena usled neizvesnosti oko snabdevanja iz regiona ključnog za svetsku energetsku bezbednost, a lanac snabdevanja ostaje pod pritiskom zbog mogućih poremećaja u izvozu energenata iz Irana i njegovih suseda. Ovakvi poremećaji dodatno su podstakli inflatorne pritiske u velikim svetskim ekonomijama, dok istovremeno usporavaju privredne aktivnosti i rast BDP-a.
Ekonomski analitičari ističu da su trenutni inflatorni trendovi povezani sa rastom cena energenata i sirovina, dok centralne banke širom sveta pokušavaju da balansiraju između potrebe za suzbijanjem inflacije i izbegavanja dublje recesije. Monetarne politike ostaju podložne promenama, a investitori pažljivo prate moguće odluke koje bi mogle uticati na kamatne stope i likvidnost na međunarodnim tržištima.
Na tržištu kapitala, povećana volatilnost beleži se kod akcija energetskog i industrijskog sektora, dok su valute zemalja sa visokom izloženošću uvozu energenata pod pritiskom. Istovremeno, indeksi na glavnim berzama pokazuju kolebljivost zbog neizvesnosti oko daljeg toka sukoba i njegovih ekonomskih posledica.
Prema procenama ekonomskih stručnjaka, nastavak ratnih dešavanja u Iranu i regionu mogao bi dodatno produbiti postojeće stagflacione rizike na globalnom nivou, što bi se odrazilo ne samo na investitore i kompanije, već i na širu privredu i potrošače širom sveta.
Source: https://www.reuters.com/business/energy/global-markets-stagflation-graphic-2026-04-30/
