Dnevna proizvodnja pala na 6,316 miliona barela, OPEC revidirao prognozu rasta tražnje na 1,2 miliona barela dnevno
Saudijska Arabija je obavestila OPEC da je njena proizvodnja nafte pala za više od 40 odsto, dostigavši najniži nivo od 1990. godine, saopštilo je udruženje proizvođača. Prema poslednjem izveštaju, proizvodnja je smanjena za više od 650.000 barela dnevno i sada iznosi 6,316 miliona barela dnevno, što je najniži nivo od perioda Zalivskog rata i invazije Iraka na Kuvajt.
Pad proizvodnje dolazi u trenutku kada je Saudijska Arabija, kako navode zvanični podaci, delimično nadoknadila posledice zatvaranja Ormuskog moreuza preusmeravanjem izvoza kroz svoju istočno-zapadnu naftovodnu mrežu. Ova mera je omogućila da deo izvoza nastavi ka ključnim tržištima, uprkos ograničenjima u prolazu kroz ovaj strateški prolaz.
OPEC je u najnovijoj mesečnoj analizi naveo da je ukupna proizvodnja članica kartela od početka rata u Iranu pala za više od 30 odsto. Ukupno smanjenje proizvodnje OPEC-a iznosi 1,7 miliona barela dnevno, dok je od početka sukoba, prema procenama, na tržištu proizvedeno čak 10 miliona barela dnevno manje.
Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da je zbog poremećaja u snabdevanju tokom trajanja sukoba od kraja februara do danas globalno proizvedeno više od milijardu barela nafte manje, što odgovara oko 14 miliona barela dnevno. Ova situacija dovela je do rekordnog pada zaliha i povećane volatilnosti cena, posebno uoči letnje potražnje.
U svom poslednjem izveštaju, OPEC je dodatno smanjio projekciju rasta globalne tražnje nafte za ovu godinu na 1,2 miliona barela dnevno, u poređenju sa prethodnom procenom od 1,4 miliona. Kartel je prošle nedelje odlučio da za jun poveća proizvodnju za 188.000 barela dnevno, što je nešto manje od povećanja iz prethodnog meseca. Ova odluka doneta je tokom virtuelnog sastanka posvećenog stabilizaciji globalnog tržišta i prilagođavanju uslovima ponude.
Alijansa koju čine Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman nastavlja da prati situaciju na tržištu i prilagođava proizvodnju u skladu sa aktuelnim izazovima. Prema analitičarima, jaz između ponude i tražnje sužava se zbog prethodnih viškova nafte, ali se očekuje nastavak volatilnosti cena usled ograničenih zaliha.
