Više od 70 odsto napada povezuje se sa državnim akterima, dok iznude i ransomware čine više od polovine poznatih incidenata
Organizacije širom Ujedinjenih Arapskih Emirata suočavaju se sa značajnim rastom sajber pretnji, pri čemu su zvanični podaci iz prvih meseci 2026. godine pokazali da vlasti dnevno presreću između 90.000 i 200.000 sajber napada. Preko 70 odsto ovih napada povezano je sa akterima koje podržavaju države, dok je u prvih šest meseci 2025. godine broj identitetskih napada u regionu porastao za 32 odsto. Više od polovine incidenata sa poznatim motivima vođeni su iznudom ili ransomware napadima.
Dok je tradicionalni fokus kompanija bio na sprečavanju upada, sada se prioriteti pomeraju ka brzini i efikasnosti oporavka nakon napada. Prema ekonomskim analizama, ključna pitanja postaju: koliko brzo mogu biti obnovljeni kritični sistemi, kojim redosledom i sa kojim nivoom poverenja u integritet podataka.
Mnoge organizacije i dalje ulažu više u preventivne mere nego u razvoj sposobnosti oporavka, što stvara praznine koje postaju očigledne tokom incidenata. Proces vraćanja u funkciju poslovanja može trajati nedeljama, a najvažniji izazov je validacija i pouzdanost podataka koji se obnavljaju, kako bi se sprečilo vraćanje kompromitovanih informacija u radne sisteme.
Kao odgovor na ove izazove, kompanije prelaze na model ResOps (Resilience Operations), koji podrazumeva end-to-end operativnu otpornost u okruženju koje sve više zavisi od veštačke inteligencije. Ovaj pristup prevazilazi klasične planove za oporavak od katastrofa i uključuje identifikaciju i zaštitu najkritičnijih sistema, detekciju anomalija, pravovremeno reagovanje i kontrolisani povratak u operativno stanje.
Nacionalna strategija sajber bezbednosti UAE dodatno pooštrava zahteve, insistirajući na tome da kompanije moraju praktično demonstrirati sposobnost detekcije, odgovora i oporavka, a ne samo posedovati formalne politike. Ova regulativa utiče na prioritizaciju otpornosti u svim sektorima privrede.
Na kraju, otpornost preduzeća ne može se postići pojedinačnom tehnologijom, već zahtevom za planski dizajn, jasno postavljene prioritete i redovno testiranje procedura. Kompanije koje beleže uspeh u realnim incidentima imaju izolovane kopije kritičnih podataka, kontrolisana okruženja za validaciju integriteta i redovno testiraju procese oporavka u uslovima koji simuliraju stvarne napade. U okruženju gde je poremećaj neminovan, brzina i sigurnost vraćanja u funkciju postaju ključni kriterijumi uspeha.
