Cene usluga porasle ukupno 15,1 odsto između 2021. i 2025. godine, dok je rast nefinansijskih usluga u 2024. usporio na 1,4 odsto
Uslužni sektor evropske ekonomije bio je ključni pokretač rasta između 2023. i 2026. godine, ostvarivši povećanje od 2,3 odsto u 2023, prema podacima Eurostata. Ovaj rezultat ostvaren je u periodu kada je industrija beležila pad, a trgovina stagnaciju, dok se evropska privreda još oporavljala od energetskih i inflatornih šokova. Digitalne usluge, profesionalne i tehničke delatnosti, kao i zdravstvene usluge pokazale su otpornost, budući da su strukturno vezane za domaću tražnju i manje izložene globalnim poremećajima u odnosu na industriju i izvozno orijentisanu trgovinu.
Tokom perioda od 2021. do 2025. godine, cene usluga u EU porasle su ukupno 15,1 odsto. Najveći doprinos ovom rastu dale su cene smeštaja i ugostiteljstva, koje su porasle čak 27,2 odsto. Nasuprot tome, informacione i komunikacione tehnologije zabeležile su rast cena od svega osam procenata, što ukazuje na snažan konkurentski pritisak i efikasnost digitalnog sektora. Ova razlika u dinamici cena ilustrativno pokazuje promene u načinu na koji Evropljani troše i ostvaruju prihode.
Sektor transporta i skladištenja bio je izuzetak, jer je u 2023. zabeležio pad cena od 1,5 odsto, što je rezultat normalizacije nakon brzog rasta od 11,7 odsto zabeleženog 2022. godine. Taj rast bio je posledica poremećaja u lancima snabdevanja i visokih cena energije, koji su privremeno uticali na povećanje troškova transporta. Već u 2024. i 2025. godini, sektor transporta stabilizovao se i vratio u uobičajeni obrazac umerenog rasta, potvrđujući da je prethodni skok bio privremen.
Rast nefinansijskih usluga u 2024. godini usporio je na 1,4 odsto, prateći šire usporavanje evropske privrede u istom periodu. Ove brojke ukazuju da je uslužni sektor ostao otporan na ekonomske izazove, ali i da se suočava sa pritiscima koji nameću potrebu za daljom strukturnom prilagodbom.
