U razvijenim ekonomijama uticaj AI doseže čak 60 procenata zaposlenih, prilagođavanje ključno za konkurentnost
Veštačka inteligencija će u narednim godinama imati značajan uticaj na tržište rada širom sveta, sa potencijalom da promeni oko 40 odsto radnih mesta globalno, izjavila je zamenica premijera Rusije Tatjana Golikova na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF). Ona je precizirala da bi u razvijenim ekonomijama uticaj veštačke inteligencije mogao da obuhvati i do 60 procenata zaposlenih, što ukazuje na duboke transformacije koje očekuju ove zemlje.
Govoreći o tempu tehnoloških promena, Golikova je naglasila da razmere promena na tržištu rada zavise od sposobnosti država i institucija da se pravovremeno prilagode ubrzanom razvoju novih tehnologija. Ona je upozorila da konkurentnost nacionalnih ekonomija u velikoj meri zavisi od brzine i efikasnosti uvođenja AI rešenja, kao i od razvoja obrazovnih i institucionalnih kapaciteta.
Prema njenim rečima, najveći izazovi biće u sektorima u kojima je automatizacija najprimetnija, ali se očekuje da će veštačka inteligencija doneti i nove prilike za rast i inovacije u industrijama koje su do sada manje bile izložene digitalizaciji. Golikova je istakla važnost strateških ulaganja u obrazovanje i prekvalifikaciju radne snage, kako bi se omogućio prelazak zaposlenih na poslove koji zahtevaju viši nivo digitalnih veština.
Izjava zamenice premijera dolazi u trenutku kada se globalna ekonomija suočava sa ubrzanim tehnološkim promenama, a kompanije i vlade sve više razmatraju dugoročne implikacije digitalizacije i primene veštačke inteligencije na zapošljavanje, produktivnost i strukturu radne snage. Prema analizama, zemlje koje uspešno implementiraju AI tehnologije mogu ostvariti konkurentsku prednost, dok one koje zaostaju u transformaciji rizikuju gubitak radnih mesta i smanjenje ekonomskog rasta.
Na forumu je posebno naglašeno da je saradnja između javnog sektora, obrazovnih institucija i privatnog sektora ključna za izgradnju otpornog i prilagodljivog tržišta rada. Golikova je zaključila da je vreme za strateško delovanje ograničeno i da zemlje koje se budu najbrže prilagodile imaju potencijal da iz transformacije izađu kao lideri nove digitalne ekonomije.
