Odlukom administracije Donalda Trampa dozvoljeno ispuštanje osam tona etilen oksida, najviše pogođene siromašne zajednice u 38 saveznih država
Administracija Donalda Trampa omogućila je izuzeće više od 180 industrijskih postrojenja u 38 američkih saveznih država i Portoriku od poslednjih pravila Zakona o čistom vazduhu, što je dovelo do povećanog ispuštanja osam tona etilen oksida (EtO) – toksičnog gasa poznatog po kancerogenim svojstvima. Prema zvaničnim podacima, oko 250.000 ljudi živi u radijusu od jednog kilometra od tih postrojenja, a većina su stanovnici siromašnih zajednica i zajednica u boji.
Prema izveštaju, većina izuzetih objekata su termoelektrane na ugalj i fabrike za sterilizaciju medicinske opreme, a više od 70 ih je prethodnih pet godina imalo formalne postupke od strane Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) zbog prekoračenja dozvoljenih emisija i nepravilnog monitoringa zagađenja. Administracija je saopštila da su izuzeća uvedena iz razloga nacionalne bezbednosti i očuvanja ključnih industrija, navodeći da bi strože mere, donete za vreme Bajdenove administracije, značajno ugrozile rad industrijske baze.
Etilen oksid je zapaljiv, bezbojan gas koji se koristi u sterilizaciji medicinskih uređaja i hrane, a istraživanja pokazuju da je kada se udiše, značajno kancerogen. Nove analize ukazuju da je njegova kancerogenost 60 puta veća od ranijih procena. Prema dostupnim podacima, zajednice u neposrednoj blizini sterilizacionih postrojenja trpe veći rizik od pojave raka, što dodatno pogoršava postojeće zdravstvene i ekonomske nejednakosti.
Zvaničnici EPA, koji su želeli da ostanu anonimni, ocenjuju da je praksa odobravanja izuzetaka sada „očigledno zloupotrebljena“, uz napomenu da su dozvole za dvogodišnje odlaganje implementacije novih ekoloških standarda dodeljene širokom spektru industrija, bez jasnih kriterijuma. Podaci američkog Biroa za popis stanovništva i nevladinih organizacija pokazuju da se najveći teret ovog regulatornog popuštanja prelama preko ekonomski i socijalno najugroženijih zajednica.
Tržišni i ekonomski efekti ovih regulatornih izmena ogledaju se u smanjenju operativnih troškova za industrijska postrojenja, dok se istovremeno povećava zdravstveni rizik i potencijalni trošak za javni zdravstveni sistem. Prema analizama organizacija za zaštitu životne sredine, ovakve promene mogu dugoročno uticati na rast troškova lečenja i smanjenje produktivnosti pogođenih zajednica.
Donosioci odluka u industriji navode da su izuzeća neophodna radi očuvanja radnih mesta i kontinuiteta proizvodnje, dok stručna javnost i analitičari ukazuju na potrebu za balansiranjem ekonomskih interesa i zaštite zdravlja stanovništva. Dalji regulatorni koraci i moguće promene politike očekuju se u narednim godinama, u zavisnosti od političkih prioriteta i pritisaka javnosti.
