Tokom približno dve godine mandata Dejana Šoškića na čelu Narodne banke Srbije dinar je značajno oslabio prema evru. Kada je Šoškić preuzeo funkciju guvernera krajem jula 2010. godine, za jedan evro bilo je potrebno oko 106 dinara, dok se pred kraj njegovog mandata kurs približio nivou od 118 dinara za evro.
Dejan Šoškić preuzeo je funkciju guvernera Narodne banke Srbije 29. jula 2010. godine, nasledivši Radovana Jelašića. Na čelu centralne banke ostao je do avgusta 2012. godine, kada je podneo ostavku.
Jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja tokom tog perioda bilo je kretanje kursa dinara.
Od oko 106 do približno 118 dinara za evro
U trenutku Šoškićevog dolaska na čelo NBS, kurs se kretao oko 106 dinara za jedan evro.
Tokom 2010. i dela 2011. kurs nije išao samo u jednom smeru. Bilo je perioda u kojima je dinar jačao, što je beležila i sama Narodna banka Srbije.
Međutim, tokom prve polovine 2012. godine usledio je izraženiji pritisak na domaću valutu i njeno slabljenje. Pred kraj Šoškićevog mandata za jedan evro bilo je potrebno približno 118 dinara.
Prema kasnijoj analizi Narodne banke Srbije, tokom približno dve godine Šoškićevog mandata dinar je izgubio 10,5 odsto vrednosti prema evru.
To praktično znači da je građaninu kojem je za kupovinu 1.000 evra na početku tog perioda bilo potrebno približno 106.000 dinara, pred kraj mandata za isti iznos evra bilo potrebno oko 118.000 dinara. BS intervenisala prodajom deviza-
https://www.instagram.com/reel/Ddvgb_sqJ4i/?utm_source=ig_web_copy_link&stkn=NTc4MTIwNjQ2YQ==
Slabljenje dinara događalo se uprkos intervencijama centralne banke na deviznom tržištu.
Narodna banka Srbije kasnije je navela da je tokom Šoškićevog mandata potrošeno više od dve milijarde evra deviznih rezervi kako bi se ublažili pritisci na kurs.
U širem periodu od 2010. do avgusta 2012. NBS je navela da je kroz intervencije potrošeno oko 3,7 milijardi evra deviznih rezervi, dok je dinar u tom širem vremenskom intervalu oslabio prema evru za 19,5 odsto.
Zašto je dinar slabio?
Period od 2010. do 2012. bio je ekonomski veoma turbulentan. Srbija je i dalje osećala posledice svetske finansijske krize, dok su na domaće tržište uticali inflacija, kretanje kapitala, stanje javnih finansija i neizvesnost na međunarodnim tržištima.
Zbog toga promene kursa ne mogu da se objasne samo odlukama jednog guvernera.
I sama NBS je u izveštajima iz tog vremena beležila periode jačanja dinara. Krajem 2010. i početkom 2011. dinar je jačao prema evru, između ostalog u uslovima pada premije rizika i povoljnijih kretanja na finansijskom tržištu.
Trend se, međutim, kasnije promenio, a 2012. godina donela je znatno veće pritiske na domaću valutu.
Šoškić odlazi u avgustu 2012.
Šoškić je početkom avgusta 2012. podneo ostavku. Kao razlog naveo je predložene izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, za koje je smatrao da narušavaju nezavisnost centralne banke.
Njegov mandat tako je završen u trenutku kada je kurs bio na približno 118 dinara za evro.
Kretanje kursa tokom te dve godine ostalo je jedan od važnijih pokazatelja ekonomskih problema sa kojima se Srbija suočavala u tom periodu: od približno 106 dinara za evro na početku Šoškićevog mandata do približno 118 dinara pred njegov kraj.
Istovremeno, za pravilno tumačenje tog perioda važno je imati u vidu da Srbija primenjuje režim rukovođeno plivajućeg kursa, pa nivo dinara nije rezultat samo odluke guvernera, već odnosa ponude i tražnje za devizama, međunarodnih ekonomskih kretanja i intervencija centralne banke.
