Rast cena energenata zbog sukoba na Bliskom istoku povećava inflaciju, dok bi produženo smanjenje akciza moglo smanjiti budžetske prihode
Privreda Srbije suočava se početkom godine sa ozbiljnim poremećajima na svetskom tržištu energenata zbog rata na Bliskom istoku, što direktno utiče na rast cena i inflaciju, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. Arsić je istakao da budući ekonomski tokovi zavise pre svega od trajanja sukoba i stanja infrastrukture za izvoz nafte i gasa, koja je već pretrpela oštećenja tokom napada.
Država je najavila smanjenje akciza na gorivo za 60 odsto, iako je prema važećim zakonima moguće smanjenje od 20 odsto. Još nije poznato na koji način će najavljeno smanjenje biti sprovedeno. Ako bi smanjenje akcize od 60 odsto važilo tokom cele godine, fiskalni gubici države mogli bi da dostignu i milijardu evra, što bi zahtevalo smanjenje nekih budžetskih rashoda radi kontrole deficita.
“Smanjivanje akciza od 60 odsto može da amortizuje relativno veliki cenovni udar, a efekat zavisi od toga koliko će se intervenisati iz robnih rezervi. Treći način da se ublaže poskupljenja jeste administrativna kontrola cena, čak i kada su ispunjeni uslovi za povećanje, čime bi se deo tereta prebacio na proizvođače i distributere nafte”, naveo je Arsić.
On je upozorio da ovakve mere mogu trajati samo nekoliko meseci, dok bi produženo trajanje visokih cena na svetskom tržištu značilo i veći pritisak na domaće cene i inflaciju. Prema njegovim rečima, dužina trajanja sukoba i dinamika globalnih cena energenata odrediće i ukupni rast domaće privrede u ovoj godini.
