Dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela otvorio je pitanje mogućeg zaokreta u ekonomskim odnosima dve zemlje. Vašington je već privremeno ublažio deo ograničenja za trgovinu ruskim gorivom, ali da li to znači početak kraja sankcija i kakve bi posledice moglo da ima po svetsku ekonomiju?
Sjedinjene Američke Države i Rusija postigle su dogovor o plasmanu ruskog dizel-goriva na američko i svetsko tržište, nakon razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina 9. oktobra.
Prema najavama iz Vašingtona, Rusija bi trebalo odmah da obezbedi više od 300.000 tona dizela, zatim dodatnih 500.000 tona tokom novembra i još milion tona u narednom periodu.
Istovremeno, američko Ministarstvo finansija, preko Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), izdalo je opštu licencu broj 135, kojom se do 7. aprila 2027. dozvoljavaju određene transakcije povezane sa prodajom, isporukom i uvozom dizela ruskog porekla.
Reč je o značajnom potezu u američkoj energetskoj politici, posebno imajući u vidu sankcije koje su prethodnih godina uvedene protiv Rusije zbog rata u Ukrajini.
Ipak, to još ne znači da su sankcije prema Moskvi ukinute.
Šta je zapravo dogovoreno?
U središtu dogovora nalazi se trgovina energentima, pre svega dizelom, čija je cena porasla usled poremećaja na međunarodnom tržištu.
Američka administracija nastoji da povećanjem ponude ublaži pritisak na cene goriva, što je posebno važno za transport, poljoprivredu i industriju.
Za Rusiju, sa druge strane, dogovor otvara dodatne mogućnosti za plasman energenata i ostvarivanje izvoznih prihoda.
Međutim, zasad nema potvrde o sveobuhvatnom sporazumu kojim bi dve zemlje obnovile slobodnu trgovinsku razmenu u svim sektorima. Takođe, nisu javno razjašnjeni svi finansijski i komercijalni uslovi dogovorenih isporuka.
Američko ublažavanje ograničenja odnosi se na konkretne transakcije dizelom, a ne na automatsko ukidanje sankcija ruskim bankama, kompanijama i drugim sektorima privrede.
Da li bi gorivo moglo da pojeftini?
Jedna od najvažnijih praktičnih posledica mogla bi da bude povećanje količine dizela dostupne na svetskom tržištu.
Veća ponuda, ukoliko se potražnja ne promeni, načelno doprinosi smanjenju cenovnog pritiska.
Ipak, najavljene količine nisu toliko velike da bi same po sebi mogle da reše probleme globalnog tržišta energenata.
Pored toga, realizacija dogovora zavisi od raspoloživih tankera, kapaciteta ruskih rafinerija i logističkih uslova.
Zbog toga ekonomisti i energetski analitičari upozoravaju da neposredni uticaj na cene može biti ograničen.
Dugoročniji efekat zavisiće od toga da li će povećana ponuda biti održiva i da li će doći do dodatnog popuštanja trgovinskih ograničenja.
Da li evropske kompanije ponovo mogu slobodno da posluju sa Rusijom?
Ne. Američka odluka ne obavezuje Evropsku uniju da ukine sopstvene sankcije.
Evropska unija zadržava širok sistem ograničenja u trgovini, finansijama, energetici i pristupu određenim tehnologijama.
Štaviše, evropske institucije su tokom oktobra nastavile sa uvođenjem novih restriktivnih mera protiv pojedinaca i pravnih lica povezanih sa Rusijom.
To znači da kompanije koje posluju na evropskom tržištu i dalje moraju da poštuju evropske propise, bez obzira na američko ublažavanje pojedinih ograničenja.
U praksi, moguća je situacija u kojoj određena transakcija više nije zabranjena američkim sankcijama, ali je i dalje nedozvoljena prema evropskom zakonodavstvu.
Šta bi normalizacija trgovine značila za svetsku ekonomiju?
Ako bi dogovor o dizelu prerastao u šire ublažavanje sankcija, posledice bi mogle da se osete u više privrednih sektora.
Energetske kompanije dobile bi veći prostor za trgovinu ruskim proizvodima, a pojedini transportni i logistički lanci mogli bi postepeno da budu obnovljeni.
Banke i međunarodne kompanije potencijalno bi dobile više mogućnosti za finansiranje dozvoljenih transakcija, ali samo u meri u kojoj to propisi omogućavaju.
Moguće smanjenje troškova energenata koristilo bi industriji, poljoprivredi i transportu, a posredno bi moglo da ublaži inflatorne pritiske.
Međutim, sve su to potencijalni efekti eventualnog šireg otvaranja trgovine, a ne neposredne posledice sadašnjeg dogovora.
Šta sve to znači za Srbiju?
Za Srbiju je pitanje energetskih sankcija posebno važno zbog snabdevanja naftom i naftnim derivatima, kao i statusa Naftne industrije Srbije (NIS).
Američki OFAC je krajem septembra produžio posebnu operativnu licencu NIS-u do 30. oktobra 2026. godine, čime je omogućen nastavak poslovanja kompanije i rada rafinerije u Pančevu.
Ipak, nova američka dozvola za trgovinu ruskim dizelom ne znači automatsko ukidanje ograničenja koja se odnose na NIS.
Reč je o različitim pravnim i regulatornim pitanjima.
Za srpsku privredu eventualno povećanje ponude dizela na međunarodnom tržištu moglo bi da bude povoljno ukoliko doprinese stabilizaciji nabavnih cena.
To bi bilo značajno za transportna preduzeća, poljoprivrednike i druge delatnosti koje u velikoj meri zavise od troškova goriva.
Međutim, cene na domaćim pumpama zavise i od drugih faktora, uključujući akcize, poreze, kursne razlike i kretanje cena nafte i derivata na međunarodnom tržištu.
Početak šireg ekonomskog dogovora ili samo privremena mera?
Dogovor Vašingtona i Moskve pokazuje da energetski interesi mogu da otvore prostor za ograničenu ekonomsku saradnju čak i u uslovima ozbiljnih političkih sukoba.
Ipak, za sada nema dovoljno osnova za zaključak da počinje potpuno ukidanje sankcija prema Rusiji.
Pored toga, dogovor je izazvao kritike u Ukrajini i delu američkog Kongresa, gde su pojedini zakonodavci doveli u pitanje opravdanost i zakonitost ublažavanja ograničenja.
Američka administracija, sa druge strane, smatra da raspolaže pravnim ovlašćenjima za donetu odluku i naglašava značaj stabilizacije tržišta goriva.
Zbog svega toga najnoviji dogovor pre predstavlja selektivno ublažavanje sankcija nego njihov kraj. Njegov stvarni ekonomski značaj zavisiće od realizacije isporuka, kretanja cena energenata i eventualnih narednih odluka Vašingtona i Moskve.
