Analize pokazuju da samo 22 odsto Amerikanaca ima snažno pozitivan stav prema Trampu, dok su visoke cene goriva i sukob sa Iranom ključni razlozi pada podrške
Najnoviji podaci o popularnosti bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa pokazuju zabrinjavajući pad odobravanja, sa istorijski niskim vrednostima prema analizi statističara Natea Silvera. Prema najnovijem izveštaju, odobravanje Trampovog rada palo je ispod 40 odsto, dok je neto rejting dostigao -17,4 poena, što je za pet poena niže u odnosu na prethodne nedelje.
Silver navodi da je ovo prvi put da je podrška Trampu pala ispod tog praga, što signalizira značajnu eroziju njegove biračke baze. Samo 22 odsto Amerikanaca ima snažno povoljan stav prema Trampu, dok se deo njegovih tradicionalnih pristalica distancira, a potencijalni kandidati za izbore 2028. godine sve više traže alternativne opcije.
Jedan od ključnih faktora pada podrške identifikovan je rast cena goriva. Prema podacima Američkog automobilske asocijacije (AAA), cena benzina porasla je za jedan dolar po galonu u poslednjih mesec dana, dok je u poređenju sa istim periodom prošle godine benzin skuplji za 80 centi. Rastuće cene goriva dodatno su pojačane napetostima i vojnim akcijama protiv Irana, koje su započete 28. februara bez prethodne saglasnosti Kongresa, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u javnosti i među investitorima.
U analizi Silver navodi: “Očigledno, cene goriva su veliki faktor. Ali Tramp ima duboke probleme. Postoje znaci erozije čak i kod njegovih najvernijih pristalica. Samo 22 odsto Amerikanaca ima snažno pozitivan stav o Trampu. Aspiranti za 2028. godinu već se distanciraju. Pitanje je koliki uticaj ima i njegova starost.”
Administracija Donalda Trampa osporava tvrdnje da je reč o ratu, pozivajući se na ustavne ovlašćenja, iako je u prethodnim slučajevima, poput sukoba u Iraku 2003. godine, predsednik tražio ovlašćenje Kongresa. Ipak, rast cena goriva tradicionalno ima značajan uticaj na ekonomska očekivanja građana i političku podršku aktuelnoj administraciji.
Pored domaćih faktora, analitičari ističu i mogućnost dalje destabilizacije političkog ambijenta pred predsedničke izbore, s obzirom na rekordno nizak nivo podrške i izraženu nestabilnost među tradicionalnim biračima Republikanske stranke. Silver zaključuje da će dalji tok događaja zavisiti od razvoja odnosa sa Iranom i kretanja cena energenata, a politička scena u SAD ostaje pod snažnim uticajem ekonomskih pritisaka i promena u javnom mnjenju.
