Prosečan radnik izgubi između 1,3 i 1,5 radnih dana mesečno na nekritičke digitalne obuke, a 42% kompanija beleži pad prihoda zbog prevelikog broja novih alata
Konsultantska HR kuća HR Xcel upozorila je na kritičan rast fenomena „Panic Skilling-a“ na tržištu regiona, koji podrazumeva panično i nekritičko usvajanje digitalnih veština iz straha od tehnološkog zaostatka. Prema podacima za 2026. godinu, prosečan zaposleni gubi između 1,3 i 1,5 radnih dana mesečno zbog digitalne frikcije, odnosno vremena provedenog na učenju digitalnih sistema i alata koji se kasnije ne koriste u praksi.
Prema istraživanjima kompanija Microsoft, Gartner i LinkedIn, prosek izgubljenog vremena po zaposlenom dostiže 15 radnih dana godišnje, što kompanijama donosi direktan finansijski gubitak. HR Xcel ističe da je glavna zamka za biznis lidere u regionu preterano oslanjanje na broj završenih digitalnih obuka, dok stvarni rezultati rada trpe zbog digitalnog zamora timova.
Sanja Jevđenijević, osnivačica HR Xcel-a, navodi: „Panic Skilling je čista anksioznost zapakovana u sertifikate. Bacamo više od dve radne nedelje godišnje po svakom zaposlenom na učenje stvari koje se nikada ne primene u praksi. To više nije samo HR problem, to je direktan odliv profita koji vlasnici biznisa svesno ili nesvesno dozvoljavaju.“
Analiza HR Xcel-a pokazuje tri ključne posledice ovog trenda: iluziju napretka i gubitak vremena, odlazak talenata usled digitalnog pritiska, kao i pad prihoda zbog komplikovanih poslovnih procesa. Zaposleni troše radne sate na obuke za AI modele i softvere koji ostaju neiskorišćeni, što dovodi do sakupljanja digitalnih sertifikata bez stvarnog unapređenja procesa.
Dodatno, 36% zaposlenih u 2026. godini razmišlja o otkazu ne zbog visine plate, već zbog zamora od nefunkcionalne tehnologije i stalnog pritiska da budu u toku sa trendovima koji nisu relevantni za njihov svakodnevni posao. Blizu 42% kompanija prijavilo je gubitak prihoda jer su poslovni procesi postali previše komplikovani zbog prevelikog broja digitalnih alata.
Jevđenijević zaključuje da je zadatak današnjih direktora da zaštite zaposlene od informativnog preopterećenja i uvedu preciznu, selektivnu strategiju učenja, umesto paničnih reakcija na tržišne promene.
Source: https://bif.rs/2026/04/kritican-porast-fenomena-panic-skilling-a/
