Indeks potrošačkih cena beleži rast zbog skuplje energije, analitičari očekuju samo jedno smanjenje kamata Feda ove godine
Ekonomisti su u aprilu podigli procenu inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, predviđajući da će indeks lične potrošnje (PCE) u drugom kvartalu 2026. godine iznositi 3,6 odsto, što je povećanje za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodni mesec, pokazuju rezultati najnovijeg ekonomskog istraživanja. Ovakvo povećanje inflacije direktno je povezano sa rastom cena energenata usled aktuelnog rata u Iranu, koji traje već gotovo dva meseca i izazvao je poremećaje na globalnom tržištu nafte i goriva.
Prema podacima američkog Zavoda za statistiku rada, indeks potrošačkih cena (CPI) u martu je porastao za 0,9 odsto u odnosu na februar, kada je rast iznosio 0,3 odsto. Na godišnjem nivou, cene su sada 3,3 odsto više nego pre godinu dana, što znači da inflacija ostaje iznad istorijskog cilja američke centralne banke (Fed), uprkos usporavanju u odnosu na ranije mesece.
Glavni pokretač rasta bila je energija, čije su cene u martu skočile za 10,9 odsto. Samo benzin je poskupeo čak 21,2 odsto tokom tog meseca, noseći najveći deo ukupnog mesečnog skoka indeksa. Na godišnjem nivou, energenti su skuplji 12,5 odsto, dok je benzin i dalje 19 odsto skuplji nego prošle godine. Paralelno, cene goriva za grejanje i električne energije takođe su zabeležile rast, ali nešto umerenijim tempom.
Kada se izuzmu volatilne kategorije hrane i energije, tzv. osnovna inflacija (core inflation) uvećana je za 0,2 odsto u martu, što je isti tempo rasta kao i prethodnog meseca. Na godišnjem nivou, osnovne cene porasle su za 2,6 odsto, što ukazuje na stabilne, ali i dalje prisutne pritiske na rast cena u osnovnim potrošačkim segmentima.
Zbog ovih trendova, analitičari sada prognoziraju da će američka centralna banka (Fed) tokom 2026. godine smanjiti kamatne stope samo jednom. Ova procena je niža u odnosu na ranije očekivanja, a glavni razlog je neizvesnost izazvana geopolitičkim tenzijama i njihovim uticajem na tržište energenata.
Rast inflacije i ograničene mogućnosti za smanjenje kamata odraziće se i na ekonomska očekivanja građana. Prema poslednjim anketama, poverenje Amerikanaca u ekonomsku politiku Bele kuće i predsednika Donalda Trampa opada, pri čemu je ekonomski rejting predsednika na najnižem nivou tokom oba mandata.
U takvim okolnostima, američka ekonomija ostaje pod snažnim pritiskom rasta cena energenata i neizvesnosti na međunarodnim tržištima, dok Federalne rezerve balansiraju između cilja očuvanja stabilnosti cena i pružanja podrške privrednom rastu.
