Većina zahteva za državnu pomoć pri kupovini prve nekretnine sada dolazi iz ostatka Srbije, dok je Beograd pao na četvrtinu ukupnog broja
Program državne podrške za kupovinu prve nekretnine u Srbiji beleži značajnu promenu u geografskom rasporedu interesa, saopštio je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović. Dok je u početnoj fazi više od 50 odsto svih zahteva stizalo iz Beograda, sada je taj udeo smanjen na oko 25 odsto, a više od 56 odsto zahteva dolazi iz drugih delova zemlje, što ukazuje na rast potražnje van prestonice.
Ova promena rezultat je sve većeg interesovanja mladih iz manjih sredina za subvencionisane stambene kredite i podršku države, što je proširilo tržište van tradicionalno najskupljih zona kao što su Novi Beograd i centralne gradske opštine. Povećana dostupnost stanova do 100.000 evra u drugim gradovima Srbije podstakla je lokalno stanovništvo da pristupi državnim programima, dok se u Beogradu, zbog viših cena kvadrata, ovaj limit pokazuje kao izazovan za pronalaženje adekvatne nekretnine.
Prema zvaničnim podacima, tokom ranih faza više od polovine svih podnetih zahteva za pomoć bilo je iz Beograda, dok je sada dominantan broj zahteva iz unutrašnjosti zemlje. Rast interesovanja za kupovinu nekretnina van velikih gradova prati i povećana kupovina kuća, što dodatno diversifikuje tržište i omogućava mladima da ostanu u svojim rodnim sredinama.
Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović istakao je da „većina zahteva za državnu pomoć sada dolazi iz drugih delova Srbije, a ne iz Beograda“, naglašavajući da program funkcioniše na celoj teritoriji zemlje. Ovaj trend potvrđuje promenu prioriteta mladih kupaca nekretnina, ali i uticaj državnih mera na regionalnu ravnotežu stambenog tržišta.
Podaci ukazuju na to da su stanovi do 100.000 evra najdostupniji upravo u manjim i srednjim gradovima Srbije, gde je uz pomoć državnog programa moguće relativno lako doći do prve nekretnine. U Beogradu, zbog značajno više cene kvadrata, ponuda stanova u ovom cenovnom razredu je ograničena, dok su u unutrašnjosti takve ponude češće i raznovrsnije.
Ova promena može imati dugoročne posledice na razvoj manjih sredina, smanjenje migracija ka glavnom gradu i ravnomerniju distribuciju stanovništva. Državni programi i dalje ostaju ključna podrška mladima u procesu rešavanja stambenog pitanja širom Srbije, a aktuelni podaci pokazuju da se efekti ovih mera šire izvan Beograda, doprinoseći razvoju lokalnih zajednica.
