Međunarodni monetarni fond potvrđuje stabilnost srpske ekonomije, ali ukazuje na potrebu nastavka reformi i ukidanja privremenih akciza na gorivo
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da očekuje ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na 4 odsto u 2027. godini, dok će fiskalni deficit biti ograničen na 3,0 odsto BDP-a tokom 2026. i 2027. godine, navodi se u zvaničnom izveštaju iz aprila. Prema MMF-u, na rast BDP-a u 2026. godini negativno će uticati rat na Bliskom istoku, ali će oporavak biti podstaknut rastom realnog dohotka, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkoj industriji, ulaganjima u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama u vezi sa izložbom EXPO. Inflacija ostaje niska, zahvaljujući privremenom smanjenju akciza na gorivo i minimalnom uticaju ukidanja ograničenja marži na cene hrane i osnovnih namirnica, ocenjuje MMF. Izveštaj ističe da su projekcije napravljene u uslovima izuzetno visoke neizvesnosti, te bi dodatna eskalacija sukoba na Bliskom istoku i poremećaji na tržištu energenata mogli povećati rizike za privredni rast i inflaciju. MMF preporučuje Srbiji da uskoro ukine smanjene akcize na gorivo kako bi se izbeglo dugoročno subvencionisanje energenata i očuvala fiskalna održivost. Srbija, prema oceni Fonda, ima jake zaštitne mehanizme – umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem – što doprinosi otpornosti na spoljne šokove. Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski naveo je da je tokom misije Fonda od 22. aprila do 5. maja 2026. postignut dogovor na nivou timova o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji čeka odobrenje Izvršnog odbora MMF. Viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković istakla je da NBS izrađuje različite scenarije mogućih ishoda i politika koje treba da preduprede ili ublaže rizike. “Pre petnaest godina bavili smo se dvostrukim deficitima i makroekonomskim neravnotežama, a danas govorimo o finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije. Na tom putu imali smo odličnog partnera – MMF”, izjavila je Ivković. Glavni autor aprilskog izdanja Svetskih ekonomskih izgleda MMF-a, Ipolit Balima, podvukao je da svetska privreda trpi posledice sukoba na Bliskom istoku, što posebno pogađa uvoznike robe i zemlje u razvoju. MMF upozorava da produženi sukobi, geopolitička fragmentacija i novi trgovinski pritisci mogu usporiti rast i pogoršati fiskalne i monetarne pozicije. Analize Fonda pokazuju da sukobi nose velike i dugotrajne gubitke za ekonomiju pogođenih zemalja, dok je oporavak spor i zavisi od održivosti mira, rane stabilizacije i međunarodne podrške. MMF takođe ističe da su povećana izdvajanja za odbranu sve češća, pri čemu multiplikatori vojne potrošnje zavise od strukture i načina finansiranja. Fond zaključuje da su politike prilagodljivosti, jačanja kredibiliteta i međunarodne saradnje ključne za prevazilaženje aktuelnih izazova.
