Razlika u mesečnoj kiriji između prestonice i drugih gradova dostiže i 800 evra, što direktno utiče na pristupačnost stanovanja i migracije stanovništva
Tržište nekretnina u Srbiji pokazuje izuzetno velike razlike u cenama zakupa stanova, pri čemu su kirije u Beogradu dostigle iznose preko 1.000 evra mesečno za stanove u centralnim gradskim zonama. Istovremeno, u većini manjih gradova širom Srbije, identični stanovi mogu se iznajmiti za svega 200 evra, pokazuju najnoviji podaci sa tržišta zakupa.
Prema aktuelnim oglasima i analizama tržišta, najskuplji segment stanovanja odnosi se na centralne opštine Beograda, gde se jednosobni i dvosobni stanovi često izdaju po ceni od 1.000 evra ili više mesečno. Glavni uzroci visoke cene su kontinuirana potražnja, ograničena ponuda, kao i pojačana aktivnost stranih državljana i zaposlenih u IT sektoru.
S druge strane, u gradovima kao što su Niš, Kragujevac ili Subotica, prosečne mesečne kirije za stanove sličnih karakteristika kreću se oko 200 evra. U ovim sredinama, lokalna potražnja je znatno niža, dok ponuda odgovara platežnoj moći stanovništva, što održava niže nivoe cena.
Analitičari ističu da ovakva razlika u cenama zakupa ima značajne ekonomske posledice. Stanovnici Beograda izdvajaju znatno veći procenat svojih primanja za stanarinu, dok je u manjim gradovima trošak znatno pristupačniji. Ovakva situacija utiče na odluke mladih i porodica o preseljenju, kao i na strukturu unutrašnjih migracija.
Nekretninski stručnjaci napominju da je tokom poslednjih godina došlo do rasta cena zakupa u svim većim gradovima, ali je dinamika najizraženija u Beogradu. Povećanje broja stranih zakupaca, posebno iz IT i outsourcing sektora, dodatno podiže cene u najpoželjnijim urbanim zonama.
Za razliku od Beograda, gde je tržište zakupa izuzetno aktivno i dinamično, u ostatku Srbije cene rastu sporije, a ponuda stanova je raznovrsnija. Ova disproporcija dodatno produbljuje jaz između urbanih i manje urbanih sredina u pogledu pristupačnosti stanovanja.
Očekivanja tržišta za naredni period ostaju usmerena na nastavak visoke tražnje u Beogradu, dok se u manjim gradovima predviđa blaga stabilizacija cena, u skladu sa lokalnim ekonomskim uslovima. Razlike u prosečnim iznosima kirija ostaju ključni faktor u analizi dostupnosti stanovanja i socijalnoj mobilnosti građana.
