Američka vlada pokreće puštanje strateških zaliha kako bi ublažila rast cena nafte izazvan geopolitičkom tenzijom i poremećajem ponude
Cena sirove nafte brent dostigla je 100 dolara po barelu nakon rasta od devet odsto na azijskim tržištima, što je posledica povećane nestabilnosti na globalnom energetskom tržištu. Uprkos tome što su desetine zemalja najavile oslobađanje rekordnih količina strateških rezervi, cene nisu pokazale trend pada. Prema zvaničnim podacima, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo predvode inicijativu puštanja rezervi kako bi odgovorile na poremećaje u snabdevanju nastale zbog eskalacije tenzija u regionu Bliskog istoka.
Američka sirova nafta takođe je zabeležila rast od devet odsto i dostigla cenu od 95,27 dolara po barelu. Cene su u prethodnim danima nakratko premašile i 110 dolara po barelu, nakon čega su nastavile da značajno osciluju pod uticajem tržišnih šokova i neizvesnosti u vezi sa bezbednošću ključnih transportnih pravaca.
Sjedinjene Američke Države su najavile oslobađanje 172 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi kako bi stabilizovale tržište i pokušale da obuzdaju rast cena. Ova mera deo je šireg međunarodnog plana, u okviru kojeg je dogovoreno ukupno oslobađanje 400 miliona barela nafte, potvrdio je američki ministar energetike Kris Rajt. Prema njegovim rečima, planirano puštanje rezervi počeće sledeće nedelje i trajaće oko 120 dana.
Poremećaji su dodatno pojačani kontinuiranim pretnjama Irana brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, ključnu tranzitnu rutu za oko petinu svetske nafte. Ove pretnje su dodatno uticale na nervozu među investitorima i nestabilnost u cenama energenata na svetskim berzama.
Međunarodna agencija za energiju, koja okuplja 32 zemlje članice, koordinisala je zajednički odgovor kako bi se obezbedilo dovoljno zaliha i sprečila dublja destabilizacija tržišta. Očekuje se da će koordinisano oslobađanje rezervi imati za cilj da ublaži šokove u ponudi i ublaži pritisak na cene tokom naredna četiri meseca.
Prema zvaničnim izjavama, cilj ovih mera je da se održi ravnoteža između ponude i tražnje na globalnom tržištu nafte i da se izbegnu nagli skokovi koji bi mogli dodatno opteretiti privredu i krajnje potrošače. Situacija se i dalje pažljivo prati, a dalji koraci zavisiće od razvoja geopolitičke situacije i stanja na svetskom tržištu energenata.
