Blockchain beleži 176 miliona AI transakcija, dok tradicionalne kartice ne mogu da isprate mikroplaćanja
AI agenti su tokom poslednje godine realizovali više od 73 miliona dolara (oko 8,1 milijardi dinara) transakcija kroz 176 miliona blockchain plaćanja, pokazuju podaci Keyrock izveštaja. Ovaj iznos predstavlja tek mali deo globalnog platnog prometa, imajući u vidu da, primera radi, Visa godišnje procesuira čak 14,5 triliona dolara. Ipak, ubrzana izgradnja infrastrukture za plaćanja između mašina jasno ukazuje na prelaz iz eksperimentalne faze u fazu rane komercijalizacije.
Najveće svetske kompanije iz oblasti tehnologije i finansija – Coinbase, Stripe, Google i Visa – razvijaju sopstvena rešenja za automatizovana, mašinski posredovana plaćanja. Centralnu ulogu u ovom segmentu trenutno ima stablecoin USDC, koji se koristi u čak 98,6% svih transakcija AI agenata, čime se pozicija izdavača (Circle) dodatno učvršćuje, ali i povećava rizik od zavisnosti od jednog provajdera.
Glavni razlog dominacije kripto-plaćanja jeste nemogućnost tradicionalnih kartičarskih sistema da obrađuju mikrotransakcije – čak 76% uplata AI agenata ispod je 30 centi, dok se većina kreće u rasponu od 1 do 10 centi. Na blockchain mrežama kao što su Base i Tempo, troškovi su desetostruko niži, često samo delovi centa po transakciji.
Coinbase-ov x402 protokol omogućava AI agentima direktno plaćanje usluga kao što su blockchain analitika ili cloud resursi u USDC stablecoinu, bez potrebe za otvaranjem naloga ili mesečnim pretplatama. Stripe je lansirao Machine Payments Protocol na svojoj Tempo mreži, dok Google sa AP2 sistemom omogućava delegiranje potrošnje AI agentima. Visa proširuje kartičarsku mrežu tokenizovanim identitetima za AI trgovinu.
Projekcije govore o mogućoj eksploziji ovog sektora: Gartner procenjuje da bi AI agenti mogli posredovati u čak 15 triliona dolara kupovina do 2028, dok McKinsey predviđa da će retail agentic commerce vredeti 3–5 triliona dolara do 2030. godine. Ipak, ovakav rast može ograničiti regulativa – evropska MiCA, američki GENIUS Act i EU AI Act za sada ne tretiraju specifične izazove automatizovanih mašinskih transakcija, pogotovo pitanja identiteta i odgovornosti.
Za korisnike i firme iz Srbije relevantno je da je kripto-plaćanje mikrotransakcija i dalje neregulisano, a dobit od trgovanja podleže porezu od 15%. Infrastrukturni razvoj globalnih igrača ostavlja prostor za ubrzanu lokalnu integraciju kripto-plaćanja u narednim godinama.
