Rakete prouzrokovale ozbiljnu štetu na ključnim postrojenjima u Kataru, evropski fjučersi skočili 35 odsto zbog rizika od nestašica
Iran je 19. marta 2026. godine izveo raketni napad na industrijski grad Ras Laffan u Kataru, jedan od najvažnijih svetskih centara za proizvodnju i izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). Prema zvaničnom saopštenju državne kompanije QatarEnergy, napad je izazvao ‘opsežnu štetu’ na više LNG postrojenja i fabrici Pearl Gas-to-Liquids (GTL), dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova Katara potvrdilo da je požar u industrijskoj zoni pod ‘preliminarnom kontrolom’.
Ras Laffan učestvuje sa oko 20 odsto u globalnom izvozu LNG-a, zbog čega je ovaj napad izazvao snažnu reakciju na energetskim tržištima. Evropski fjučersi na gas skočili su za 35 odsto, jer su trgovci i energetski ministri izrazili zabrinutost zbog potencijalnih sistemskih poremećaja u snabdevanju. Napad je doveo do ‘značajne štete’ na infrastrukturi koja obezbeđuje petinu svetskog LNG-a, a katarske vlasti su kao odgovor proglasile iranske vojne i bezbednosne atašee za persone non grata i dale im rok od 24 sata da napuste zemlju.
Ras Laffan se nalazi 80 kilometara severoistočno od Dohe i centralno je mesto katarske energetske industrije, sa ključnim uticajem na snabdevanje Evrope i Azije. QatarEnergy je saopštio da nema žrtava među zaposlenima, ali je napad ozbiljno narušio poverenje u bezbednost snabdevanja. Tržišni poremećaji dodatno su pojačani činjenicom da je ranije tokom marta zabeležen još jedan napad u regionu, nakon kojeg je Katar privremeno obustavio proizvodnju LNG-a, što je već tada izazvalo nervozu među investitorima i kupcima.
Ovo je deo šire eskalacije konflikta na Bliskom istoku, pri čemu se fokus premestio sa isključivo vojnih meta na ekonomske i energetske resurse regiona. Ras Laffan, kao najveći svetski LNG centar, predstavlja ključnu tačku u globalnim energetskim lancima snabdevanja, a napadi na ovakve objekte podižu rizik od dugoročnih poremećaja i visoke volatilnosti na tržištu energenata.
Katarske vlasti su naglasile da su svi zaposleni bezbedni i da je kontrola požara prioritet, dok se procenjuje puna razmera štete na infrastrukturi. Iako su izveštaji o žrtvama izostali, ekonomske posledice po tržište i regionalnu bezbednost su već vidljive kroz nagli skok cena i zabrinutost za kontinuitet snabdevanja, posebno za evropske i azijske potrošače.
S obzirom na to da je Ras Laffan već bio meta ranijih napada, ovaj poslednji incident dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju u zalivskom regionu i pokazuje da su ključni energetski tokovi pod rastućim rizikom. Dalji razvoj dešavanja pažljivo prate svi globalni akteri vezani za gasnu privredu, a eventualni duži prekid proizvodnje mogao bi imati dugoročne posledice na tržišta i cene energenata.
