Subvencionisana nafta i zajedničke investicije od 2000. godine omogućile su transformaciju vojnih i obaveštajnih službi u sistem za političku kontrolu
Vlada Venecuele preusmerila je oko 64 milijarde dolara (oko 7,1 biliona dinara) iz naftnog sektora u poslednje dve decenije, finansirajući izgradnju bezbednosnog aparata pod snažnim kubanskim uticajem, pokazuje izveštaj Centra za demokratiju Miranda. Ovaj iznos obuhvata subvencionisane isporuke nafte, otpisivanje dugova i zajedničke investicije između Karakasa i Havane, a sredstva su korišćena za restrukturiranje vojnih i obaveštajnih institucija Venecuele.
Prema navodima izveštaja, savez Venecuele i Kube potiče iz sporazuma iz 2000. godine, kada su tadašnji predsednici Hugo Čaves i Fidel Kastro dogovorili razmenu nafte za društvene usluge, ali je partnerstvo kasnije preraslo u duboku saradnju u oblasti bezbednosti. Kroz niz nedovoljno preciznih ugovora, kubanski savetnici obezbedili su obuku iz obaveštajnog rada, strateško savetovanje i operativnu podršku, što je dovelo do institucionalnih promena unutar venecuelanskog bezbednosnog sektora.
Ključni korak u ovoj transformaciji bilo je formiranje GRUCE, koordinacionog tela osnovanog 2008. godine koje je omogućilo direktno uključivanje kubanske obaveštajne službe u rad venecuelanskih agencija. U saradnji sa civilnom obaveštajnom agencijom SEBIN i vojnom kontraobaveštajnom službom DGCIM, GRUCE je postao osnova za kreiranje sistema usmerenog na praćenje i suzbijanje političkog neslaganja.
Nezavisna misija Ujedinjenih nacija za utvrđivanje činjenica o Venecueli povezala je ove institucije sa sistematskim kršenjem ljudskih prava. U saopštenju iz maja 2025. godine, misija je navela da hapšenja koja sprovode državne bezbednosne snage predstavljaju deo plana za suzbijanje opozicije i širenje straha među stanovništvom. Takođe je upozoreno da je držanje pritvorenika u izolaciji i bez kontakta sa spoljnim svetom „nezakonita i izopačena praksa koja može predstavljati međunarodni zločin“.
Izveštaj zaključuje da nedostatak sudskih garancija, uključujući neefikasnu primenu habeas corpus prava, ukazuje na odsustvo vladavine prava u zemlji. Institucionalne promene, sprovedene uz podršku kubanskih savetnika, imale su dugoročan efekat na unutrašnju sigurnost i političku stabilnost režima, dok je ekonomski teret tog sistema snosio naftni sektor Venecuele. Ove promene direktno su uticale na strukturu javne potrošnje i preraspodelu resursa, što ima dugoročne posledice za privredu zemlje.
