Institucije biraju privatne blokčeine umesto javnih mreža, dok Ethereum ostaje otvorena alternativa
Ethereum se našao u centru debate o budućnosti blokčein tehnologije u finansijskom sektoru. Porast interesovanja za privatne, tzv. „permissioned“ blokčein mreže među velikim igračima sa Wall Streeta izazvao je zabrinutost da bi se time mogla ugroziti interoperabilnost i likvidnost koju javni blokčeini nude. Prema rečima Viveka Ramana, osnivača kompanije Etherealize, „obsesija Wall Streeta privatnim blokčein mrežama“ može dovesti do ponovnog stvaranja zatvorenih sistema sličnih tradicionalnim bankarskim silosima.
Privatni blokčeini i ograničena interoperabilnost
Pojava privatnih blokčein mreža, poznatih kao „consortium chains“, postala je dominantan trend. Ove mreže su zatvorene i zahtevaju odobrenja za pristup, što ih čini privlačnim za tradicionalne finansijske institucije zbog nižeg rizika i veće kontrole. Primera radi, sistemi kao što su Canton Network kompanije Digital Asset, Circle-ova ARC platforma za stabilne coinove i Stripe-ov Tempo blokčein, promovišu bezbednost i smanjenje rizika između strana. Međutim, Raman ističe da ovakvi sistemi ograničavaju glavnu prednost blokčeina – otvorenost i povezivost među učesnicima.
Kao rezultat, privatne mreže mogu narušiti potencijal blokčeina da omogući slobodno kretanje digitalne imovine i likvidnost na globalnom nivou. To je, prema njegovim rečima, suprotno osnovnoj ideji javnih mreža kao što je Ethereum, koje omogućavaju transparentnost i otvoren pristup svim korisnicima bez dozvola.
Ethereum kao neutralna baza za institucionalnu adopciju
Etherealize, kompanija koju vodi Raman i koju podržavaju Vitalik Buterin i Ethereum Foundation, zagovara upotrebu Ethereum glavne mreže kao neutralne baze. Na njoj institucije mogu graditi dodatne slojeve privatnosti i kontrole, ali osnov ostaje otvoren i transparentan. Ethereum, kao 10 godina stara mreža, već je osnova za milijarde dolara u tokenizovanoj imovini i služi kao ključni settlement sloj za decentralizovane finansije (DeFi).
Zanimljivo je da dok pojedine institucije biraju privatne mreže, druge poput BlackRock-a lansiraju nove proizvode zasnovane na Ethereum mreži, što pojačava debatu o tome da li će institucionalna adopcija favorizovati javne ili zatvorene sisteme. Raman upozorava da ponavljanje starih grešaka sa zatvorenim ekosistemima, kao što su pokušaji bankarskih konzorcijuma u prošlosti, može ograničiti inovacije i likvidnost.
Tržišni kontekst i istorijski pogled
Slični „consortium“ sistemi postojali su i ranije, sa primerima kao što je R3 konzorcijum velikih banaka ili enterprise blockchain inicijative povezane sa Linux fondacijom. Ti projekti su često imali ograničen uspeh, jer nisu uspeli da privuku širu interoperabilnost ili trajnu institucionalnu podršku. Danas, povratak sličnih modela dovodi do pitanja da li finansijska industrija ponavlja iste obrasce, umesto da koristi prednosti otvorenih mreža koje nude veći stepen inovacije.
Na kraju, prema tržišnim podacima, ključ za dugoročni uspeh blokčein tehnologije leži u balansu između privatnosti i otvorenosti. Ethereum ostaje primer mreže čiji otpor prema zatvorenim sistemima može biti presudan za budućnost digitalnih finansija.
