KADA ALARM POSTANE BORBA SA BIOLOŠKIM SATOM
Ako vam je svakog jutra teško da ustanete, a prvi sati na poslu prolaze u magli, umoru i čekanju na prvu kafu, problem možda nije u nedostatku discipline. Još 2015. godine Pol Keli, tadašnji istraživač Univerziteta Oksford, upozorio je da savremeno radno vreme često nije usklađeno sa biološkim ritmom čoveka. Govoreći na Britanskom festivalu nauke, Keli je tvrdio da bi zaposleni trebalo da počinju radni dan oko 10 časova. Raniji početak kod velikog broja ljudi može značiti hroničnu neispavanost.
Njegovo objašnjenje zasniva se na cirkadijalnom ritmu. Odnosno unutrašnjem biološkom satu koji reguliše ciklus budnosti i spavanja. Taj ritam nije jednostavno moguće promeniti odlukom da ćemo svakog jutra ustajati ranije. Zato što na njega snažno utiče svetlost. Keli je posebno ukazivao na činjenicu da se obrasci spavanja menjaju tokom života. Adolescenti i mlađi odrasli prirodno imaju tendenciju ka kasnijem odlasku na spavanje i buđenju. Raniji ritam ponovo se javlja u kasnijim godinama.
ZAŠTO JUTARNJI UMOR NIJE SAMO LENJOST
Problem, međutim, nije samo u tome što se čovek ujutru oseća pospano. Keli je upozoravao da dugotrajno ignorisanje biološkog sata može da utiče na koncentraciju, raspoloženje, nivo stresa i radnu sposobnost. Njegove tvrdnje bile su deo šireg istraživačkog interesovanja. One su usmerene na posledice neusklađenosti između vremena koje društvo nameće i vremena u kojem je naš organizam biološki spreman za određene aktivnosti.
Posebno zanimljiv deo njegovog rada odnosio se na škole. Kao bivši direktor škole u Tajnsaidu, Keli je učestvovao u eksperimentu u kojem je početak nastave pomeren sa 8.30 na 10 časova. Prema tadašnjim izveštajima, rezultati su bili veoma ohrabrujući, a broj najboljih ocena povećan je za 19 odsto. Kasnije je pokrenut i veliki istraživački projekat koji je trebalo da ispita kako različita vremena početka nastave utiču na san, zdravlje i obrazovna postignuća tinejdžera.
DA LI JE RAD OD DEVET DO PET ZAISTA PROBLEM?
Važno je, ipak, napraviti razliku između onoga što nauka zaista pokazuje i viralnih interpretacija. Tvrdnja da je rad pre 10 časova doslovno „mučenje“ potiče iz Kelijevih izjava iz 2015. godine. Tvrdnja nije naučni konsenzus da je svako jutarnje radno vreme štetno. Ljudi imaju različite hronotipove. Odnosno prirodne sklonosti ka ranijem ili kasnijem vremenu spavanja i aktivnosti, dok se potrebe za snom i cirkadijalni ritam menjaju i sa godinama.
Ipak, osnovna poruka ostaje veoma aktuelna. Kvalitetan san nije luksuz niti znak slabosti, već važan deo normalnog funkcionisanja organizma. Ako se svakog jutra budite iscrpljeni uprkos tome što pokušavate da „naviknete“ telo na rano ustajanje, možda problem nije u vašoj volji, već u neskladu između vašeg biološkog ritma i rasporeda koji vam je nametnut. Zato ideja o fleksibilnijem radnom vremenu sve više dobija smisao. Ne kao opravdanje za izbegavanje obaveza, već kao pitanje kako organizovati posao tako da ljudi budu odmorniji, koncentrisaniji i produktivniji.
View this post on Instagram
