Brent izgubio 0,49% na $112,80; tržišta ostaju nestabilna dok se procenjuje rizik od eskalacije u Persijskom zalivu
Cene sirove nafte pale su u utorak nakon što su prethodno zabeležile snažan rast, usled toga što su trgovci procenjivali rizik od mogućih prekida u snabdevanju zbog pojačanih tenzija između Sjedinjenih Država i Irana. Američka referentna vrednost, WTI (West Texas Intermediate), završila je trgovanje sa padom od 1,37 dolara ili 1,29 odsto na 104,37 dolara (oko 12,5 hiljada dinara) po barelu. U međuvremenu, Brent nafta, globalni benchmark, spustila se za 0,56 dolara ili 0,49 odsto na 112,80 dolara (oko 13,5 hiljada dinara) po barelu.
Ova korekcija dolazi nakon što su cene u prethodnoj sesiji skočile više od 10 odsto, podstaknute izjavama bivšeg predsednika Donalda Trampa o mogućem intenziviranju vojnih akcija protiv Irana i rastuće zabrinutosti oko stabilnosti snabdevanja kroz Ormuski moreuz. Tržišni učesnici ostali su uzdržani, analizirajući potencijalne posledice mogućeg urušavanja krhkog primirja između SAD i Irana, što bi moglo imati direktan uticaj na globalne tokove nafte.
Analitičari ističu da je tržišni sentiment i dalje pod pritiskom zbog geopolitičkih neizvesnosti, dok tehnički nivoi ukazuju na nastavak volatilnosti. Važne zone podrške za WTI postavljene su na 102 dolara, dok je otpor na 108 dolara, ali su ti nivoi podložni brzim promenama usled političkih događaja.
Fundamentalni uzroci trenutnih kretanja uključuju pojačane vojne aktivnosti i retoriku oko Persijskog zaliva, kao i neizvesnost oko budućih sankcija i potencijalnih prekida izvoza iz regiona. Tržište nafte reaguje osetljivo na svaku promenu u geopolitičkom kontekstu, posebno imajući u vidu da Ormuski moreuz predstavlja ključnu tačku za svetsku trgovinu naftom.
Prema tržišnim podacima, volatilnost je ostala povišena, a investitori pažljivo prate nove izjave političkih lidera i razvoj događaja na Bliskom istoku. U poređenju sa prethodnim periodima krize, trenutna kretanja naglašavaju koliko je tržište nafte osetljivo na svaku eskalaciju u regionu bogatom energentima.
Za srpske potrošače, ovaj pad cena nije direktno reflektovan na domaćem tržištu, ali bi eventualno pogoršanje situacije moglo uticati na uvoz i cene derivata, imajući u vidu da Srbija zavisi od globalnih tokova i cena sirove nafte.
