Azijska tržišta beleže skok indeksa, dok S&P 500 futures rastu na talasu optimizma zbog mogućeg dogovora
Cena nafte na svetskim berzama zabeležila je pad od 4 odsto i spustila se na 72,30 dolara po barelu nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran najavili potpisivanje mirovnog sporazuma u petak. Ova vest podstakla je rast azijskih tržišta i ojačala apetit investitora za rizičnijom imovinom, dok su američki berzanski indeksi u pre-market trgovanju takođe porasli.
Prema tržišnim podacima, pad cene nafte dolazi nakon višemesečnog rasta izazvanog eskalacijom sukoba na Bliskom istoku i zabrinutosti za protok energenata kroz Hormuški moreuz. U poslednjih 24 sata, WTI nafta je izgubila 4 odsto vrednosti, dok su futures ugovori S&P 500 indeksa zabeležili rast, što ukazuje na pozitivan sentiment investitora pred otvaranje Wall Street-a.
Pokretač ovakvog kretanja je signalizacija o postizanju dogovora između Vašingtona i Teherana, iako određenu neizvesnost i dalje unose izveštaji o izraelskim udarima na iranske ciljeve, što može uticati na stabilnost samog sporazuma. Ipak, većina analitičara smatra da bi deeskalacija napetosti doprinela stabilizaciji energetskih tržišta i smanjenju geopolitičkog rizika.
“Tržište prepoznaje mirovni dogovor kao ključni faktor za ublažavanje volatilnosti cene nafte i otvaranje prostora za rast rizičnih aktiva”, navodi se u analizi tržišnih podataka. Azijski indeksi, predvođeni japanskim Nikkei 225 i kineskim Shanghai Composite, zabeležili su oporavak, dok su američki S&P 500 futures rasli u ranim satima trgovanja.
U širem kontekstu, pad cene nafte smanjuje pritisak na globalnu inflaciju, što može olakšati poziciju centralnih banaka pri donošenju odluka o kamatnim stopama. Za investitore u Srbiji, niža cena nafte može uticati i na troškove transporta i energije, dok domaće berzanske akcije, poput NIS-a, mogu reagovati u skladu sa globalnim trendom. Za poređenje, Belex15 indeks je prethodne sedmice zabeležio blagi rast od 0,8 odsto.
Dinamika na energetskom tržištu i dalje zavisi od daljeg razvoja političkih pregovora, a investitori ostaju oprezni zbog potencijalnih iznenadnih promena u geopolitičkom okruženju.
