Brent nafta skočila 0,77% na 83,12 dolara; trgovci fokusirani na geopolitičku nestabilnost i potencijalne poremećaje isporuka
Cene nafte nastavile su rast u sredu, pod snažnim uticajem pojačanih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koje su povećale zabrinutost investitora zbog mogućih poremećaja isporuka kroz strateški Ormuski moreuz. Američka sirova nafta (WTI) završila je dan sa rastom od 1,07 odsto, na 79,34 dolara (oko 9.500 dinara) po barelu, dok je Brent nafta ojačala 0,77 odsto i trgovana je po 83,12 dolara (oko 9.900 dinara) za barel.
Glavni katalizator ovakvog kretanja cena su najnovije izjave predsednika Donalda Trampa, koji je u sredu upozorio da će Iran biti “bombardovan na znatno višem nivou” ukoliko ne pristane na mirovni dogovor. Ovakva retorika dodatno je podstakla nestabilnost na energetskim tržištima, s obzirom na to da preko Ormuskog moreuza prolazi oko 20% svetskih isporuka nafte.
U fokusu trgovaca su rizici od eventualnog prekida brodskog saobraćaja u ovom regionu, što bi moglo izazvati značajne poremećaje u globalnom snabdevanju energentima i dodatno pogurati cene nafte naviše. Prema tržišnim podacima, volatilnost na naftnim tržištima povećana je poslednjih dana jer investitori pažljivo prate razvoj situacije na Bliskom istoku.
Iako tehnički indikatori nisu eksplicitno navedeni u poslednjem izveštaju, sentiment ostaje oprezan, dok su kratkoročni nivoi podrške i otpora određeni pre svega na osnovu geopolitičkih faktora. Analitičari ističu da je svaka eskalacija u regionu potencijalni okidač za snažnija cenovna pomeranja.
U širem kontekstu, rast cene nafte dolazi u trenutku kada globalna tražnja ostaje stabilna, dok se pažnja preusmerava sa ekonomskih podataka na bezbednosna pitanja. Za poređenje, Belex15 indeks u Beogradu beležio je blagu promenu, dok je NIS akcija ostala na 730 dinara. Investitori u Srbiji i dalje su izloženi globalnim naftnim kretanjima, jer svaka promena cena direktno utiče na troškove goriva i energetsku sigurnost domaćinstava.