Geopolitičke tenzije podigle cene nafte, trgovci prate potencijalne poremećaje energetskih tokova kroz Hormuški moreuz
Cena sirove nafte snažno je porasla u četvrtak, nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele novi talas vojnih udara na ciljeve u Iranu, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih produženih poremećaja u globalnim energetskim tokovima. Tržišni podaci pokazuju da je ovaj geopolitički događaj odmah uticao na cene, a trgovci su počeli da ugrađuju premiju rizika u buduće isporuke.
Nakon objave o američkim udarima, cena nafte na globalnim berzama zabeležila je nagli skok. Investitori izražavaju zabrinutost da bi nastavak sukoba mogao dodatno destabilizovati snabdevanje, posebno imajući u vidu značaj Irana i susednih država za izvoz nafte. Hormuški moreuz, kroz koji prolazi oko 20% svetske potrošnje nafte, ostaje kritična tačka rizika.
Prema tržišnim podacima, porast cena podstaknut je strahovanjem da bi produženi sukob mogao dovesti do smanjenja izvoza iz regiona Bliskog istoka. Ranije ovog meseca, Irak je saopštio da je postigao „razumevanja“ sa SAD i Iranom kako bi minimizirao uticaj eventualne blokade Hormuškog moreuza na irački izvoz nafte.
Trgovci i analitičari pažljivo prate dešavanja, ali konkretni tehnički nivoi podrške i otpora nisu objavljeni u izvornim podacima. Ipak, sentiment na tržištu je promenjen i očekuje se povećana volatilnost dok se ne razjasni dalji tok događaja u regionu. Investitori se okreću sigurnim ulaganjima, a naftne kompanije iz regiona, poput Basra Oil Company, pod dodatnim su pritiskom zbog moguće disrupcije.
Istorijski, slične geopolitičke tenzije u Persijskom zalivu dovele su do naglih oscilacija cena nafte i prelivanja rizika na ostale energetske proizvode i berzanske indekse. Lokalni kontekst pokazuje da bi rast globalnih cena nafte mogao uticati i na troškove goriva i energenata u Srbiji, imajući u vidu zavisnost domaćeg tržišta od uvoza.