Prinos na 10-godišnje američke obveznice skočio na 4,62%, sirova nafta premašila 74 dolara po barelu
Indeks Dow Jones Industrial Average završio je trgovački dan sa padom od 605,78 poena, ili 1,54%, na 38.852,86 poena. Snažan pritisak na berzu došao je zbog rasta prinosa na američke državne obveznice i skoka cena sirove nafte, što je podstaklo zabrinutost investitora oko inflacije i buduće politike Federalnih rezervi. S&P 500 pao je 0,95% na 5.291,34 poena, dok je Nasdaq Composite izgubio 0,62% i zatvorio na 16.920,58 poena.
Najveći uticaj na pad indeksa imao je skok prinosa na 10-godišnje američke obveznice, koji je dostigao 4,62%, najviši nivo u poslednjih mesec dana. Investitori su reagovali na signale iz Fed-a da bi kamatne stope mogle ostati povišene duže nego što se očekivalo, posebno u svetlu novih podataka o inflaciji. Istovremeno, cena sirove nafte WTI porasla je iznad 74 dolara po barelu, što dodatno podgreva inflaciona očekivanja.
Pad su predvodile akcije iz industrijskog i energetskog sektora, dok su finansijski subindeksi takođe zabeležili gubitke. Među blue-chip kompanijama, značajnije padove su imale UnitedHealth i Boeing, dok su Apple i Microsoft ostali relativno stabilni. Tehnički, Dow Jones je probio kratkoročnu podršku na 39.000 poena, a sledeći nivo podrške analitičari vide na 38.500 poena.
Prema tržišnim podacima, investitori su ove sedmice povukli sredstva iz rizičnijih asseta, tražeći sigurnost u američkom dolaru i zlatu. “Rast prinosa i cena energenata jasno signaliziraju povećane inflacione pritiske, što investitore tera ka defanzivi”, navode analitičari. Strah od produžene restriktivne politike Fed-a uticao je na sentiment širom Wall Streeta.
U širem kontekstu, pad Dow Jones-a od 1,54% prati globalni trend pada akcija na većim svetskim berzama, dok je evropski Stoxx 600 indeks izgubio 0,8%. Za poređenje, Belex15 indeks u Beogradu zadržao se stabilno na 3.456 poena, sa minimalnim promenama.
Očekivanja za naredni period ostaju neizvesna – dalji rast prinosa na obveznice i cena nafte mogao bi izazvati dodatnu volatilnost, dok investitori pažljivo prate svaki signal iz Federalnih rezervi i nove makroekonomske podatke.
