Rast cena podstaknut skokom energetskih troškova zbog rata u Iranu, dok su uvozi sirove nafte pali 20%
Potrošačke cene u Kini zabeležile su rast od 1,2 odsto u aprilu 2026. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, čime su nadmašile konsenzus ekonomista koji je iznosio 0,9 odsto. Istovremeno, indeks proizvođačkih cena (PPI) porastao je 2,8 odsto na godišnjem nivou, što je znatno iznad očekivanih 1,6 odsto i predstavlja značajan skok u odnosu na martovski rast od 0,5 odsto. Prema podacima objavljenim tokom vikenda, kineski uvoz sirove nafte smanjen je za 20 odsto u aprilu u odnosu na isti mesec prošle godine, što dodatno naglašava promene na energetskom tržištu.
Glavni pokretač ovog iznenadnog rasta inflacije jeste globalni skok cena energije, pre svega nafte, usled ratnih dešavanja na Bliskom istoku i eskalacije sukoba u Iranu. Ova situacija pritiska troškove proizvodnje i potrošnje u Kini, koja je jedan od najvećih svetskih uvoznika energenata. Uvozni troškovi sirove nafte direktno su uticali na rast cena u proizvodnom sektoru, što se reflektovalo kroz snažan rast PPI.
Ekonomisti ističu da su ovi podaci signal da bi inflatorni pritisci mogli ostati povišeni u narednim mesecima ukoliko se geopolitičke tenzije nastave, utičući kako na domaće tržište, tako i na globalne lance snabdevanja. Kineska centralna banka i vlada prate situaciju, ali za sada nisu najavljene nove mere podrške ili intervencije.
U poređenju sa regionalnim i globalnim trendovima, rast inflacije u Kini sada se izdvaja iznad proseka većine razvijenih tržišta, a pad uvoza nafte može signalizirati slabiju industrijsku aktivnost ili promene u strukturi potrošnje. Posmatrajući širi kontekst, ovi podaci ukazuju na povećanu ranjivost kineske ekonomije na spoljne šokove, uz potencijalne posledice po investitore i tržišta kapitala širom sveta.
