Potrošačke cene porasle sa 2,7% na 6%, najviši nivo u poslednjih nekoliko godina
Stopa inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama projektovana je da dostigne 6% u drugom kvartalu 2026. godine, pokazuju podaci iz poslednje ankete vodećih ekonomista. Ova vrednost predstavlja značajan skok u odnosu na prethodnu projekciju od 2,7% i ukazuje na nastavak intenzivnog inflatornog pritiska, kako na potrošačkom, tako i na veleprodajnom nivou. Prema najnovijem izveštaju, rast cena zabeležen je širom potrošačke korpe, a posebno su pogođene osnovne namirnice, pre svega zbog povećanih troškova goriva i transporta povezanih sa tenzijama na Bliskom Istoku.
Podaci Bureau of Labor Statistics pokazuju da su cene namirnica u aprilu porasle za 0,7% u odnosu na prethodni mesec, što je najviši mesečni rast u skoro četiri godine. Na godišnjem nivou, cene su više za 2,9%. Najviše su poskupeli meso i druge osnovne potrepštine, a analitičari kao ključne faktore izdvajaju rast troškova logistike i energenata. Inflacija na veleprodajnom nivou takođe je dosegla novi višegodišnji maksimum, što signalizira nastavak pritiska na cene u narednim mesecima.
Stručnjaci iz Survey of Professional Forecasters ističu da se inflaciona očekivanja pogoršavaju, a potrošači i kompanije sve češće prijavljuju rast troškova. „S obzirom na aktuelne geopolitičke tenzije i povećanje cena sirovina, inflacija će verovatno ostati iznad ciljanog nivoa centralne banke duže nego što se očekivalo“, navodi se u izveštaju.
U poređenju sa prethodnim periodom, kada je inflacija u SAD bila stabilizovana bliže 2%, trenutna stopa od 6% znači značajno narušavanje kupovne moći građana. Za domaće tržište, to znači da bi prosečna američka plata u dolarima sada imala manju realnu vrednost, dok bi rast cena mogao dodatno pojačati globalne inflatorne pritiske, uključujući i Srbiju, gde se inflacija takođe nalazi iznad proseka Evropske unije.
Ekonomisti upozoravaju da bi Federalne rezerve mogle biti prinuđene da zadrže ili čak povećaju kamatne stope, što bi moglo imati uticaj i na tržišta kapitala, uključujući i Beogradsku berzu. U ovom trenutku, investitori ostaju oprezni, prateći makroekonomske pokazatelje i potencijalne reakcije centralnih banaka.