Temperatura u Delhiju dostigla 45°C, skuplji LNG smanjuje konkurentnost gasnih elektrana u odnosu na ugalj
Indija je tokom proteklih nedelja značajno povećala potrošnju uglja za proizvodnju električne energije, usled ekstremnog toplotnog talasa koji je podigao potražnju za strujom do rekordnih nivoa. Najviša dnevna temperatura u regionu Delhi-NCR dostigla je između 42 i 45 stepeni Celzijusa, što je izazvalo dodatni pritisak na elektroenergetski sistem zemlje. Istovremeno, poremećaji u globalnom snabdevanju energijom, pogoršani ratom u Iranu, dodatno su otežali situaciju.
Iako je Indija poslednjih godina značajno investirala u obnovljive izvore energije, ugalj je ostao dominantan izvor za pokrivanje vršne potrošnje, naročito tokom perioda intenzivnih vrućina. Poskupljenje tečnog prirodnog gasa (LNG) učinilo je gasne elektrane manje konkurentnim, pa termoelektrane na ugalj sada snose glavni teret snabdevanja u najzahtevnijim satima.
Prema podacima tržišta, porast tražnje za električnom energijom pratio je i rast proizvodnje iz termoelektrana na ugalj, dok je korišćenje gasnih postrojenja smanjeno zbog visokih cena LNG-a na globalnom tržištu. Ova dinamika je naročito izražena od početka maja, kada su toplotni talas i geopolitičke tenzije u Iranu uzrokovali volatilnost u lancima snabdevanja energentima.
Indijski sektor obnovljivih izvora, i pored rasta instalisanih kapaciteta, nije bio u mogućnosti da odgovori na nagli skok potražnje tokom talasa vrućina. Analitičari navode da ovakva situacija potvrđuje koliko je tranzicija ka čistoj energiji i dalje zavisna od pouzdanog snabdevanja energijom iz tradicionalnih izvora poput uglja, naročito u kriznim uslovima.
Poremećaji na tržištu LNG-a usled konflikta u Iranu dodatno su uticali na povećanje cena ovog energenta, što je smanjilo njegovu atraktivnost za elektrane koje ga koriste. U takvom okruženju, ugalj je ostao najpouzdaniji izvor za zadovoljavanje rastuće potražnje, uprkos ekološkim izazovima i naporima da se njegova upotreba smanji.
Indijska vlada ističe da su prioriteti stabilnost snabdevanja i energetska bezbednost, dok strategija dekarbonizacije ostaje dugoročni cilj. Očekuje se da će se ovakvi izazovi nastaviti i u narednim godinama, posebno tokom ekstremnih vremenskih uslova, dok tržište ne pronađe održiv balans između tradicionalnih i obnovljivih izvora energije.
