Američka administracija koristi vanredna ovlašćenja za ugovore sa UAE, Kuvajtom i Jordanom, uključujući PVO sisteme i municiju
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa odobrila je prodaju vojne opreme i naoružanja u ukupnoj vrednosti od 23 milijarde dolara (oko 2,5 biliona dinara) državama Persijskog zaliva, dok sukobi na Bliskom istoku, uključujući rat sa Iranom, i dalje traju. Prema izveštaju Wall Street Journal-a, SAD su potpisale ugovore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtom i Jordanom, pri čemu su u pojedinim slučajevima korišćene vanredne klauzule iz američkog zakona o kontroli izvoza oružja.
Paketi obuhvataju isporuku protivvazdušnih odbrambenih sistema, municije i radarskih uređaja ukupne vrednosti preko 16 milijardi dolara (oko 1,76 biliona dinara), dok je dodatnih 7 milijardi dolara namenjeno nabavci oružja za UAE. Ovi ugovori dolaze u trenutku pojačanih napetosti i intenziviranja ratnih dejstava između Irana i Izraela, uz zabrinutost za bezbednost transportnih ruta i energetsku stabilnost regiona.
Za deo ugovora primenjena je vanredna procedura, što omogućava zaobilaženje standardnog kongresnog nadzora i ubrzava isporuku oružja. Ovakva praksa ranije je korišćena u izuzetnim situacijama kada je procenjeno da je nacionalna bezbednost SAD ili njihovih saveznika neposredno ugrožena.
Zvaničnici administracije ističu da su ove isporuke ključne za jačanje odbrambenih kapaciteta partnerskih država na Bliskom istoku, posebno u trenutku kada je regija pod povećanim rizikom od širenja sukoba. U okviru paketa, Emirati će dobiti napredne PVO sisteme i precizno vođenu municiju, dok će Kuvajt i Jordan dobiti sofisticiranu radarsku opremu i dodatne zalihe municije.
Odluka SAD ima značajan uticaj na odbrambenu industriju i geopolitičku dinamiku u regionu, s obzirom na to da se Bliski istok suočava s ozbiljnim pretnjama po energetsku bezbednost i stabilnost. Prema američkim zvaničnicima, prodaja oružja je deo šire strategije odvraćanja i podrške saveznicima u trenutku rastućih tenzija sa Iranom. Na domaćem planu, ovaj potez izazvao je podeljene reakcije među zakonodavcima, dok analitičari procenjuju da bi ubrzana isporuka naprednih sistema mogla ograničiti sposobnost Irana da utiče na bezbednosnu situaciju u regionu.