Američka trgovinska kancelarija predlaže dodatne mere protiv zemalja uključenih u lance snabdevanja sa prisilnim radom, očekuje se uticaj na globalne tokove robe
Kancelarija trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Američkih Država (USTR) objavila je predlog za uvođenje novih carina na uvoz iz 60 svetskih ekonomija, ciljajući proizvode za koje se sumnja da su povezani sa praksama prisilnog rada. Ova inicijativa deo je šireg napora američke administracije da pojača kontrolu nad globalnim lancima snabdevanja i zaštiti domaću industriju od nelojalne konkurencije. Prema saopštenju USTR-a, mere su usmerene na industrije i proizvode za koje američke vlasti procenjuju da predstavljaju visok rizik od zloupotrebe radnika, što uključuje tekstil, elektroniku i druge sektore sa značajnim uvoznim obimom.
Iako precizni podaci o obimu pogođene robe i ukupnoj vrednosti carina nisu objavljeni, očekuje se da će predložene mere imati značajan uticaj na tokove međunarodne trgovine, posebno u oblastima gde SAD ima visok uvozni deficit. Administracija je u prethodnim godinama već vratila više od 20 milijardi dolara (oko 2,17 biliona dinara) uplaćenih carina uvoznicima i špediterskim kompanijama, dok se u narednom periodu očekuje da će još 65 milijardi dolara (oko 7 biliona dinara) biti naplaćeno na osnovu nedavnih sudskih presuda o prethodnim carinama.
USTR je naveo da je cilj novih carina ne samo ekonomska zaštita, već i podsticanje globalnih partnera na poštovanje međunarodnih standarda rada. „Ove mere šalju jasnu poruku da SAD neće tolerisati uvoz proizvoda koji nastaju eksploatacijom radnika kroz prisilni rad“, ističe se u saopštenju Kancelarije. Iako nisu navedene pojedinačne zemlje, analitičari tržišta očekuju da će najveći uticaj biti na azijske i latinoameričke izvoznike, čiji su sektori tekstila i elektronike tradicionalno najviše povezani sa ovakvim rizicima.
Tržišni posmatrači ukazuju da bi najavljena politika mogla dodatno povećati volatilnost u globalnoj trgovini, posebno u kontekstu već postojećih tenzija između SAD i Kine. Istovremeno, američki uvoznici će biti pod pritiskom da diversifikuju lance snabdevanja i pojačaju due diligence procese kako bi izbegli potencijalne regulatorne i finansijske posledice. Ovakve mere su deo šire strategije Washingtona da, kroz kombinaciju trgovinske politike i regulatornih alata, utiče na globalne tokove robe, radne standarde i konkurentnost američke ekonomije.
