Kada se govori o ulaganju na berzi, mnogi prvo pomisle na kupovinu akcija pojedinačnih kompanija i pokušaj da se pronađe sledeći veliki tržišni pobednik. Ipak, veliki broj investitora danas bira znatno jednostavniji pristup — indeks fondove.
Njihova osnovna ideja je jednostavna: umesto pokušaja da se pogodi koja će kompanija ostvariti najbolji rezultat, novac se ulaže u veliki broj kompanija odjednom, prateći određeni berzanski indeks.
ŠTA JE BERZANSKI INDEKS?
Berzanski indeks predstavlja grupu odabranih akcija koja služi kao pokazatelj kretanja određenog dela tržišta.
Jedan od najpoznatijih primera je američki S&P 500, koji prati oko 500 velikih kompanija sa američkog tržišta. U njemu se nalaze kompanije iz različitih industrija — tehnologije, finansija, zdravstva, energetike, trgovine i mnogih drugih sektora.
Postoje i indeksi koji prate tehnološke kompanije, mala preduzeća, evropske akcije, tržišta u razvoju ili gotovo celokupno svetsko tržište kapitala.
Indeks sam po sebi nije investicija. On predstavlja svojevrsnu „mernu jedinicu“ tržišta. Indeks fond je finansijski proizvod napravljen tako da što preciznije prati njegov učinak.
KAKO FUNKCIONIŠE INDEKS FOND?
Zamislimo fond koji prati S&P 500.
Umesto da menadžer fonda svakodnevno bira kompanije za koje veruje da će rasti, fond jednostavno kupuje akcije kompanija koje čine indeks, uglavnom u približno istim proporcijama u kojima su one zastupljene u samom indeksu.
Ako vrednost indeksa poraste za deset odsto, cilj fonda je da ostvari veoma sličan rezultat, umanjen za njegove troškove.
Ovakav način investiranja naziva se pasivnim ulaganjem, jer upravljanje portfoliom ne zavisi prvenstveno od procene jednog menadžera ili tima analitičara.
ZAŠTO SU INDEKS FONDOVI POPULARNI?
Jedan od glavnih razloga njihove popularnosti jesu niski troškovi.
Aktivno upravljani fondovi zapošljavaju analitičare i portfolio menadžere koji pokušavaju da pronađu najbolje investicione prilike. Takvo upravljanje košta, a ti troškovi se najčešće naplaćuju investitorima kroz različite naknade.
Kod indeksnih fondova proces je jednostavniji, pa su naknade često znatno niže.
Drugi važan razlog je diversifikacija.
Kupovinom udela u jednom široko postavljenom indeksnom fondu investitor može indirektno imati izloženost prema stotinama, pa čak i hiljadama različitih kompanija.
To znači da loš rezultat jedne firme ne mora imati veliki uticaj na ukupan portfolio.
MANJI RIZIK OD POJEDINAČNE AKCIJE NE ZNAČI DA RIZIKA NEMA
Jedna od čestih zabluda jeste da su indeksni fondovi gotovo bezrizični.
To nije tačno.
Ako celokupno tržište akcija padne, pašće i fond koji ga prati. Tokom velikih ekonomskih kriza ili berzanskih korekcija, pad može biti značajan.
Prednost je u tome što investitor nije vezan za sudbinu samo jedne kompanije.
Kompanija može bankrotirati, izgubiti tržište ili napraviti poslovne greške. Široko diverzifikovan indeks, međutim, sadrži veliki broj firmi, a njegov sastav se vremenom menja.
Kompanije koje više ne ispunjavaju kriterijume indeksa mogu biti zamenjene uspešnijim ili većim kompanijama.
ETF I INDEKS FOND NISU UVEK ISTA STVAR
Pojmovi ETF i indeks fond često se koriste kao sinonimi, ali između njih postoji razlika.
Indeksni fond opisuje strategiju ulaganja — cilj mu je da prati neki indeks.
ETF, odnosno exchange-traded fund, opisuje način na koji se fond kupuje i prodaje. ETF-ovima se trguje na berzi slično kao akcijama.
Mnogi najpoznatiji ETF-ovi jesu indeksni fondovi, ali postoje i ETF-ovi koji koriste druge investicione strategije.
Investitor, na primer, može kupiti ETF koji prati S&P 500, evropske kompanije, tehnološki sektor ili globalno tržište akcija.
AKTIVNO ILI PASIVNO ULAGANJE?
Glavna razlika između aktivnog i pasivnog investiranja nalazi se u pokušaju da se „pobedi tržište“.
Aktivni investitor bira određene akcije za koje smatra da imaju bolju perspektivu od tržišnog proseka.
Pasivni investitor uglavnom prihvata tržišni prosek i pokušava da ga prati uz što manje troškove.
To ne znači da će indeksni fond uvek imati dobre rezultate. U pojedinim periodima određeni aktivno upravljani fondovi ili pojedinačne akcije mogu ostvariti znatno veći prinos.
Problem je što je dugoročno veoma teško unapred prepoznati koji će fond ili investitor dosledno ostvarivati rezultate bolje od tržišta.
Zbog toga je jednostavnost indeksnog investiranja postala posebno privlačna dugoročnim investitorima.
VREME JE JEDAN OD NAJVAŽNIJIH FAKTORA
Indeks fondovi se često povezuju sa dugoročnim investiranjem.
Ideja nije svakodnevno kupovati i prodavati u pokušaju da se predvide kratkoročna kretanja berze, već ulagati tokom dužeg vremenskog perioda.
Posebno je važan efekat složene kamate, odnosno reinvestiranja ostvarenih prinosa.
Čak i relativno umeren prosečan godišnji prinos može tokom nekoliko decenija napraviti veliku razliku ako se dobit stalno reinvestira.
Naravno, istorijski prinosi nikada ne garantuju buduće rezultate.
NA ŠTA TREBA OBRATITI PAŽNJU?
Nisu svi indeksni fondovi isti.
Pre ulaganja treba pogledati koji indeks fond prati, koliki su njegovi godišnji troškovi, koliko kompanija sadrži, u kojim državama i sektorima ulaže i na koji način tretira dividende.
Posebno je važno razumeti nivo rizika.
Fond koji prati nekoliko desetina tehnoloških kompanija može biti znatno volatilniji od fonda koji prati hiljade kompanija širom sveta.
Zbog toga naziv „indeksni fond“ sam po sebi ne govori dovoljno o tome koliko je neka investicija konzervativna ili rizična.
ZAŠTO SU PROMENILI NAČIN ULAGANJA?
Rast indeksnih fondova značajno je promenio investicionu industriju.
Mali investitor danas može sa relativno malim iznosom dobiti pristup portfoliju koji obuhvata stotine najvećih svetskih kompanija, bez potrebe da pojedinačno kupuje njihove akcije.
Upravo kombinacija jednostavnosti, diversifikacije i relativno niskih troškova učinila je indeksne fondove jednim od najvažnijih finansijskih proizvoda savremenog tržišta kapitala.
Oni ne nude obećanje brzog bogaćenja niti zaštitu od svakog pada na berzi.
Njihova osnovna filozofija je mnogo jednostavnija: umesto pokušaja da se pronađe jedna kompanija koja će nadmašiti sve ostale, investitor kupuje mali deo velikog tržišta i računa na njegov dugoročni razvoj.
