Odliv kapitala kulminirao naglim padom Kospi indeksa, analitičari navode da uzrok nije slabost fundamentalnih pokazatelja
Strani investitori su ove godine prodali akcije južnokorejskih kompanija u vrednosti od oko 62 milijarde dolara (prema proceni Goldman Sachs-a), što je dovelo do značajnog pada tržišta. U ponedeljak je Kospi, glavni berzanski indeks Južne Koreje, na otvaranju zabeležio pad veći od 8 odsto, što je najizraženiji dnevni gubitak u poslednjih nekoliko godina.
Prema tržišnim podacima, volumen trgovanja naglo je porastao tokom sesije, dok su najveće korejske kompanije, uključujući SK Hynix i Samsung Electronics, bile pod snažnim pritiskom prodaje od strane inostranih fondova i institucionalnih investitora. Odliv kapitala iz Južne Koreje nastavljen je tokom maja, a ukupna vrednost prodatih akcija dostigla je 62 milijarde dolara (oko 7,2 biliona dinara), što je ekvivalent ukupnom BDP-u manjih evropskih ekonomija.
Analitičari ističu da masovno povlačenje inostranog kapitala nije posledica pogoršanja osnovnih ekonomskih pokazatelja ili loših rezultata kompanija, već je više povezano sa samim uspehom korejskog tržišta u prethodnim godinama. Snažan rast cena akcija privukao je veliki broj investitora, dok sada dolazi do realizacije profita i preusmeravanja sredstava u druge regione ili asset klase.
“Prodaja od strane stranih investitora reflektuje povraćaj na prethodne nivoe nakon izuzetno uspešnog perioda za korejske deonice”, navodi se u analizi Goldman Sachs-a. Dodaje se da, iako su fundamenti ostali stabilni, investitori traže diverzifikaciju i rasterećenje portfolija zbog globalne volatilnosti i promena u monetarnoj politici.
Kospi indeks (.KS11) zabeležio je pad od 4,64 odsto tokom dana i završio na 2.378,64 poena, dok su akcije najvećih tehnoloških firmi predvodile pad. Za poređenje, Belex15 indeks na Beogradskoj berzi bio je stabilan sa rastom od 0,8 odsto.
Očekivanja za dalji tok godine ostaju podeljena – deo analitičara smatra da bi eventualni prestanak prodaje i stabilizacija makroekonomskih uslova mogli omogućiti povratak inostranog kapitala, dok drugi upozoravaju na nastavak volatilnosti zbog globalne neizvesnosti i promena u kamatnim stopama.
