Nove federalne limite za zaduživanje povećavaju rizik za postdiplomske studente, dok privatni kreditori pooštravaju uslove
Američko tržište privatnih studentskih kredita suočava se sa značajnim širenjem nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa usvojila zakon kojim se uvode novi limiti na federalne obrazovne zajmove za postdiplomske studente. Ministarstvo obrazovanja je u četvrtak finalizovalo detalje ovih ograničenja, što će direktno uticati na dostupnost i uslove kreditiranja za studente na master i doktorskim programima.
Novi cap-ovi na federalne kredite znače da će sve veći broj studenata biti prinuđen da se okrene privatnim kreditorima kako bi pokrio troškove školovanja koji premašuju dozvoljeni iznos državnih pozajmica. Međutim, potrošačke organizacije upozoravaju da privatni kreditori često odbijaju aplikante sa slabijim kreditnim skorom ili nižim prihodima, dok oni koji dobiju zajam mogu očekivati skuplje uslove otplate, više kamatne stope i manje fleksibilnosti u slučaju finansijskih poteškoća.
„Ne možemo pretpostaviti da će privatno tržište automatski popuniti prazninu nastalu federalnim ograničenjima“, izjavila je Carolina Rodriguez, direktorka Education Debt Consumer Assistance Program iz Njujorka. Dosadašnja praksa pokazuje da privatni kreditori primenjuju strože kriterijume nego federalne institucije, što može dodatno otežati pristup obrazovanju za studente iz manje povoljnih finansijskih uslova.
Iako privatni krediti mogu pokriti razliku u troškovima za studente koji premaše federalni limit, oni često dolaze bez zaštita kao što su income-driven otplata ili opcije odlaganja otplate koje postoje kod federalnih zajmova. Stručnjaci naglašavaju da bi studenti morali pažljivo da procene sve posledice pre potpisivanja privatnih ugovora, s obzirom na dugoročne finansijske posledice.
Ova promena dolazi u trenutku kada ukupni iznos studentskog duga u SAD premašuje 1,7 biliona dolara (oko 184,7 biliona dinara), što ima značajan uticaj na finansijsku stabilnost mladih generacija i širu ekonomiju. Za poređenje, prosečan godišnji trošak master studija u SAD iznosi između 25.000 i 60.000 dolara (2,7 do 6,5 miliona dinara), što je ekvivalentno 31 do 77 prosečnih godišnjih plata u Srbiji.
Federalna ograničenja bi, prema analitičarima, mogla dodatno polarizovati pristup višem obrazovanju, favorizujući studente sa boljom kreditnom sposobnošću i višim prihodima. Dugoročno, ova politika može uticati na demografsku strukturu i socijalnu mobilnost u SAD.