Nedostatak pristupačnog stambenog prostora veliki je problem u mnogim evropskim urbanim centrima, a pojedini gradovi razvili su različite modele kako bi stanovništvu omogućili da pronađe krov nad glavom po pristupačnijim cenama.
Od velikog broja gradskih i subvencionisanih stanova, preko gradnje na javnom zemljištu, do pretvaranja poslovnih zgrada u stambene – evropske metropole na različite načine pokušavaju da utiču na tržište nekretnina i visinu kirija.
U Beču oko 60 odsto stanovnika živi u gradskim i subvencionisanim stanovima
Bečki model važi za jedan od najuspešnijih evropskih primera u borbi protiv visokih cena kirija. Gradske vlasti same izdaju oko 220.000 stanova, dok još 200.000 održavaju kao subvencionisani stambeni prostor.
Oko 60 odsto stanovnika Beča živi u ovakvim stanovima, što direktno utiče na stabilizaciju cena.
U Bazelu je oko 40 odsto svih zadružnih stanova izgrađeno na javnom zemljištu. Opštine imaju korist jer ne moraju da snose troškove izgradnje, a investitori zato što ne moraju da plaćaju visoke cene zemljišta koje bi na kraju prevalili na stanare.
Gradovi poput Barselone i Lisabona takođe već godinama ulažu napore da uspostave takav model.
Pariz kupuje nekretnine i pretvara poslovne zgrade u stanove
Situacija postaje znatno teža kada su zemljište i objekti već u trajnom privatnom vlasništvu. Zbog toga Pariz od 2014. godine koristi pravo preče kupovine kako bi povećao udeo socijalnih stanova u četvrtima u kojima je pritisak na stanare najveći.
Cilj je da se do 2035. godine dostigne udeo od 30 odsto.
Osim toga, francuska prestonica i okolne opštine sve više kupuju poslovne zgrade kako bi ih preuredile u stambeni prostor.
U širem regionu Pariza postoji 61 ovakav projekat, što bi ukupno moglo da obezbedi do 8.200 novih stanova.
U Pragu kirije 20 odsto ispod tržišnih
U Pragu je izgrađeno oko 660 stanova koji su namenjeni isključivo zaposlenima u javnom sektoru.
Investitor je ćerka-firma jedne češke banke koja, zahvaljujući evropskim subvencijama i dugoročnoj kalkulaciji na 40 godina, planira da zadrži kirije na nivou koji je za 20 odsto niži od tržišnog.