Nova uredba zahteva XML format i digitalno pretražive priloge, a prijave se šalju samo uz konkretan razlog za sumnju
Od 1. marta na snazi je nova uredba koja menja način na koji banke i finansijske institucije prijavljuju sumnjive transakcije u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca. Nova pravila podrazumevaju da su banke, osiguravajuća društva, agenti za nekretnine, javni beležnici, porezni savetnici, revizori, a u određenim slučajevima i advokati, u obavezi da prijave sve slučajeve za koje postoji osnovana sumnja na pranje novca ili finansiranje terorizma.
Uredba precizira da se prijave sumnjivih transakcija od sada moraju slati elektronski, u jedinstvenom, strojno čitljivom XML formatu. Prilozi uz prijavu takođe moraju biti digitalno pretraživi, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodnu praksu koja je podrazumevala različite formate i često manuelni unos podataka.
Obaveza prijavljivanja aktivira se isključivo u situacijama kada postoji konkretna sumnja da sredstva potiču iz krivičnog dela ili mogu biti korišćena za finansiranje terorizma. Najčešći povod za prijavu su neuobičajene transakcije ili sumnjivo ponašanje klijenta, što može uključivati iznenadne velike uplate, netipične obrasce transfera ili nespremnost klijenta da pruži dodatne informacije o poreklu sredstava.
Za obične klijente banaka nova uredba ne donosi promene u svakodnevnom korišćenju bankarskih usluga. Ne postoji automatsko praćenje svih transakcija, a prijava se podnosi isključivo kada postoji konkretan razlog za sumnju. Klijentima se savetuje da koriste bankarske proizvode u skladu sa deklarisanim namerama i da, ukoliko dobiju pitanja od banke, pruže jasne i transparentne informacije o transakcijama.
Ova promena ima za cilj povećanje efikasnosti u otkrivanju i sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, uz usklađivanje sa savremenim tehničkim standardima i evropskim regulativama. Uvođenje strogo definisanih formata i digitalizacija procesa omogućava bržu obradu i analizu podataka nadležnim organima.