Rast privrede usporio na 0,8 odsto godišnje, najniži tempo od sredine 2024. godine prema podacima Eurostata
Privreda evrozone zabeležila je gotovo stagnaciju u prvom kvartalu 2026. godine, sa rastom BDP-a od svega 0,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, pokazuju zvanični podaci Eurostata. Na godišnjem nivou, rast je usporio na 0,8 procenata, što predstavlja najsporiji tempo još od sredine 2024. godine i ostaje ispod očekivanja Evropske centralne banke.
Ekonomski analitičari ocenjuju da je slab učinak rezultat kombinacije dugotrajnih strukturnih problema u evrozoni i snažnih spoljnjih pritisaka. “Suština je da se nastavlja loša ekonomska situacija u evrozoni, pa je rast sporiji nego što se očekivalo. To je nastavak strukturnih problema koje evrozona ima. Uz to imamo i sve ostale probleme, od pandemije, preko rata u Ukrajini, kada je Evropa ostala bez ruskih energenata, pa američkih carina i geopolitičkih problema, do rata u Iranu”, istakao je ekonomista Vladimir Vučković.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija se može opisati kao “savršena oluja”, jer pored unutrašnjih strukturnih slabosti, evrozona trpi i pritiske iz spoljnog okruženja. Iako se o potrebi deregulacije u evrozoni govorilo nakon izveštaja Marija Dragija pre nepune dve godine, konkretne akcije do sada nisu preduzete. “I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je bila na strani regulacije, sada govori o potrebi deregulacije koja bi dala podstrek biznisu, ali to i dalje ostaje na rečima”, naveo je Vučković.
Zvanični statistički podaci potvrđuju da je rast BDP-a od 0,1 odsto u prvom kvartalu jedan od najslabijih rezultata u poslednje više od dve godine, dok je godišnji rast od 0,8 procenata ispod ranijih projekcija i očekivanja vodećih evropskih institucija. Ovakva dinamika ukazuje na neophodnost strukturnih reformi i dodatnih podsticaja za poslovni sektor kako bi se prevazišao period spore privredne aktivnosti.
