Rast španske ekonomije nadmašio prosek evrozone od 1,5 odsto, javni dug pada ispod 100% BDP-a tokom 2026. godine
Prema preliminarnim podacima Evrostata objavljenim 30. januara, bruto domaći proizvod (BDP) Španije porastao je za 2,8 odsto u 2025. godini, što značajno premašuje prosek evrozone od 1,5 odsto. Samo u četvrtom kvartalu 2025. godine, španska ekonomija zabeležila je rast od 0,8 odsto, dok je evrozona ostvarila rast od 0,3 odsto, što Španiju svrstava među najbrže rastuće velike ekonomije Evropske unije.
Analiza ING-a pokazuje da je ekonomski rast Španije od kraja 2019. godine bio 2,8 procentnih poena brži od evrozone. Goldman Sachs je u svojoj analizi iz jula 2025. godine ukazao na strukturnu transformaciju španske ekonomije, sa pomakom od tradicionalne zavisnosti od turizma ka finansijama, nekretninama, IT sektoru i profesionalnim uslugama.
Evropska komisija je u svojoj prognozi iz septembra 2025. godine predvidela rast BDP-a Španije od 2,9 odsto za 2025. i 2,3 odsto za 2026. godinu, a vodeće španske banke BBVA Research i CaixaBank Research, kao i Međunarodni monetarni fond (MMF), saglasile su se sa ovakvim procenama.
Španija, koja je nakon finansijske krize 2008. godine smatrana slabom karikom evropskog juga, sada beleži ključne makroekonomske pomake. Prema procenama Evropske komisije, javni dug Španije se sa vrhunca od 120 odsto BDP-a tokom pandemije smanjuje i trebalo bi da padne ispod 100 odsto BDP-a u 2026. godini. Takođe, stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu 2025. iznosila je 9,9 odsto, što je ispod dvocifrenog nivoa prvi put od 2008. godine.
Politički preokret predvodi Socijalistička radnička partija Španije (PSOE) na čelu sa Pedrom Sančezom, koji je, i pored otvorenih kritika izraelske politike i pogoršanih odnosa sa nekim zapadnim partnerima, uspeo da pozicionira Španiju kao važnog aktera u diplomatskim odnosima sa arapskim i latinoameričkim zemljama.
Zvanični dokument Ministarstva spoljnih poslova Španije za period 2025-2028. godine identifikuje Mediteran i Latinsku Ameriku kao ključne stubove strateškog repozicioniranja zemlje. Ovakva orijentacija rezultirala je značajnijim kineskim ulaganjima, među kojima se izdvaja zajednička investicija kompanija CATL i Stellantis od 4,1 milijardu evra u fabriku baterija za električna vozila u Saragosi.
Makroekonomski podaci i političke odluke pozicioniraju Španiju kao najbrže rastuću veliku ekonomiju Evropske unije, dok domaća i međunarodna finansijska tela potvrđuju stabilnost i potencijal daljeg rasta u narednim godinama.
