Industrijska proizvodnja povećana 6,4 odsto, ali inflacija premašuje evropski prosek i iznosi 3,1 odsto
Prema najnovijim makroekonomskim analizama, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvom tromesečju 2026. godine realno je porastao za 3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što predstavlja trenutno najbolji rezultat među evropskim zemljama, prema podacima Evrostata. Ključni izvori ovog rasta su uslužni sektor, neto porezi i trgovina, dok su građevinarstvo i industrijski sektor zabeležili pad na početku godine.
Međutim, tokom marta došlo je do snažnog oporavka industrijske proizvodnje, koja je porasla za 6,4 odsto na međugodišnjem nivou. Unutar industrije, prerađivački sektor zabeležio je još izraženiji rast od 8,4 odsto. Privremena normalizacija poslovanja Pančevačke rafinerije nafte, u okviru Naftne industrije Srbije, imala je značajan pozitivan efekat na dinamiku prerađivačke industrije.
Spoljnotrgovinska razmena nastavila je pozitivan trend – tokom marta robni izvoz povećan je za 15,4 odsto, dok je uvoz porastao 6,3 odsto. Deficit u robnoj razmeni smanjen je za 23,2 odsto. U periodu januar–mart 2026. pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 84,5 odsto, što je poboljšanje u odnosu na 79,1 odsto u istom periodu prethodne godine.
Budžet Srbije u prva tri meseca ostvario je deficit od 97,9 milijardi dinara, što je za 80,3 milijarde dinara povoljnije od planiranog za ovaj period. Pored toga, Srbija je ostala u evropskom vrhu i po rastu realnog prometa u trgovini na malo, uz napomenu da je martovska ekspanzija delimično rezultat baznog efekta zbog prošlogodišnje političke destabilizacije i bojkota pojedinih trgovinskih lanaca.
Inflacija u februaru i martu 2026. iznosila je po 0,5 odsto na mesečnom, odnosno 2,5 i 2,8 odsto na godišnjem nivou. Iako se kreće u okviru cilja Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija u martu prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena iznosila je 3,1 odsto – više od proseka Evropske unije (2,8 odsto) i evrozone (2,6 odsto). U EU je 11 zemalja imalo višu inflaciju od Srbije, uključujući Rumuniju (9 odsto), Hrvatsku (4,6 odsto) i Litvaniju (4,4 odsto).
Autori analize ističu da će u narednom periodu izazov predstavljati kretanje cena energije, s obzirom na globalnu krizu izazvanu smanjenjem ponude nafte i derivata usled rata u Persijskom zalivu. Smanjenje međugodišnje inflacije tokom marta zabeleženo je samo u Sloveniji, Slovačkoj i Švedskoj.