Inflacija revidirana na 4,5 odsto, industrijska proizvodnja pala pet odsto zbog privremenog zatvaranja NIS-a
Privreda Srbije zabeležila je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 odsto u četvrtom kvartalu 2025. godine, što je u skladu sa ranijim projekcijama i rezultatima iz prethodna tri kvartala, navodi se u prolećnoj prognozi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Međutim, zbog novog rata na Bliskom istoku i njegovog uticaja na više cene energenata, troškove poslovanja i pad stranih direktnih investicija, prognoza rasta BDP-a za 2026. godinu revidirana je naniže na 2,0 odsto.
Inflacija je, prema istoj analizi, revidirana naviše i sada iznosi 4,5 odsto, uz rizik od dodatnog rasta ukoliko se sukobi na Bliskom istoku produže. Vladina intervencija u domaće cene goriva može da ublaži inflatorni pritisak u poređenju sa nekim susednim zemljama, ali se očekuje da će efekti ipak biti osetni.
Prema ranim pokazateljima za 2026. godinu, privreda je pokazala nešto bolje rezultate na početku godine, ali su eksterni šokovi ubrzo uticali na oporavak. U januaru i februaru industrijska proizvodnja pala je za pet odsto na godišnjem nivou, što je posledica privremenog zatvaranja NIS-a, nacionalne naftne kompanije u suvlasništvu ruskog Gazpromnefta, nakon američkih sankcija povezanih sa Rusijom. Problem je rešen prenosom vlasništva na mađarski MOL, pa se očekuje da će pritisak na industrijsku proizvodnju popustiti u narednim mesecima.
„Industrijska proizvodnja jeste pala u januaru i februaru za pet odsto na godišnjem nivou, ali taj podatak treba tumačiti sa oprezom. Glavni razlog bilo je privremeno zatvaranje NIS-a, nacionalne naftne kompanije, koja je bila u suvlasništvu ruskog Gazpromnefta, nakon američkih sankcija povezanih sa Rusijom. Pošto je problem već rešen (prenosom vlasništva na mađarski MOL), pritisak na industrijsku proizvodnju trebalo bi da popusti u narednim mesecima“, navodi se u analizi Bečkog instituta.
Bečki institut upozorava da, iako su na početku 2026. godine primećeni pozitivni signali, produženi sukob na Bliskom istoku i dalje predstavlja rizik za ekonomske rezultate Srbije, posebno kroz potencijalno veće cene energenata i strana ulaganja. S obzirom na aktuelne okolnosti, prognoze ostaju oprezne, a dalji razvoj situacije zavisiće od globalnih faktora.