Svetska banka prognozira rast srpskog BDP-a na 3,1 odsto u 2026. i 3,7 odsto u 2027. godini, uz snažan doprinos turizma, izvoza i investicija
Svetska banka objavila je najnoviji ekonomski izveštaj za Evropu i Centralnu Aziju, ističući da će BDP u Evropi i Centralnoj Aziji usporiti na 2,2 odsto u 2026. godini. Međutim, Srbija se izdvaja sa prognozom ubrzanog rasta BDP-a, koji će prema izveštaju iznositi 3,1 odsto u 2026. i 3,7 odsto u 2027. godini. Ova procena dolazi u trenutku kada se veći deo regiona suočava sa višim cenama energije, slabijim privrednim rastom partnera i povećanom globalnom neizvesnošću.
Rast srpske privrede iznad proseka regiona
Srbija beleži rast iznad proseka Zapadnog Balkana, gde se za 2026. prognozira povećanje stope rasta na 3,1 odsto, u poređenju sa 2,6 odsto u 2025. godini. Prema podacima iz izveštaja, rast srpske privrede podstaknut je javnim investicijama, turizmom, rastom prihoda domaćinstava i snažnijim izvozom. Turizam je posebno profitirao od pozicije Srbije kao regionalnog tranzitnog i vazduhoplovnog čvorišta. Širenje avio-povezanosti Beograda doprinelo je povećanom broju dolazaka iz Rusije i Turske, iako su poremećaji zbog situacije na Bliskom istoku donekle uticali na pojedine linije. Otporan izvoz automobila dodatno je podržao izvozne rezultate, pogotovo nakon što je početkom 2025. godine pokrenuta proizvodnja električnih automobila za evropsko tržište.
Usporavanje BDP u Evropi i Centralnoj Aziji
Pored toga, izveštaj naglašava da, izuzev Rusije koja čini oko 40 odsto regionalne privrede, očekuje se pad stope rasta u regionu na 3 odsto u 2026. sa 3,7 odsto u 2025. godini. Centralna Azija ostaje najbrže rastući podregion, sa procenjenom stopom rasta od 5,8 odsto u 2026, uz visoke stope u Kirgistanu (9,6 odsto) i Uzbekistanu (7,9 odsto). U Centralnoj Evropi se izdvaja Poljska sa stabilnom stopom rasta od 3,6 odsto. Za Ukrajinu se prognozira usporavanje na 1,2 odsto zbog oštećenja infrastrukture i otežanog izvoza. Ključni izazovi za region uključuju slabosti u većini zemalja, manje koristi od globalnih kretanja na tržištu sirovina i pojačane fiskalne pritiske zbog mera za ublažavanje visokih cena energenata.
Veštačka inteligencija i budućnost tržišta rada
Poseban deo izveštaja posvećen je uticaju veštačke inteligencije (VI) na tržište rada i produktivnost. Procena je da se VI u regionu uvodi brže nego što ekonomije mogu da je u potpunosti prihvate. Oko 20 odsto radnika, uglavnom visoko obrazovanih i mladih, radi na poslovima izloženim uticaju VI, dok svega 10 odsto preduzeća koristi ovu tehnologiju, pretežno za osnovne zadatke. Antonela Basani, potpredsednica Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, izjavila je da zemlje mogu povećati konkurentnost unapređenjem obrazovanja i upravljačkih veština zaposlenih, kao i pripremom institucija tržišta rada za digitalne promene. Izveštaj ističe da je Vlada Srbije nastavila ulaganja u digitalnu infrastrukturu, uključujući izgradnju trećeg superračunara u saradnji sa francuskom vladom.
Izgledi za naredne godine i pozicija Srbije
Srbija će, prema procenama, nastaviti da nadmašuje prosečan rast Zapadnog Balkana, uz očekivano ubrzanje privredne aktivnosti u narednim godinama. Rast u regionu Evrope i Centralne Azije, nakon usporavanja na 2,2 odsto u 2026, trebalo bi da postepeno poraste na 2,4 odsto u 2027. i 2,6 odsto u 2028. godini. Ključni pokretači rasta u Srbiji biće infrastruktura, turizam i izvoz, uz podršku digitalizaciji i inovacijama. Privremene državne mere donekle su ublažile uticaj viših cena energenata, ali su istovremeno povećale fiskalne pritiske u pojedinim zemljama regiona. Prema rečima glavnog ekonomiste za region, Ivajlo Izvorski, „glavni rizik tokom naredne decenije u ovom regionu verovatno će biti nedovoljan stepen usvajanja VI i njenog prilagođavanja, a ne preveliko prisustvo ove tehnologije“. Na kraju, Srbija se pozicionira kao lider rasta u regionu, oslanjajući se na snažnu domaću tražnju, inovacije i investicije.