Reforma omogućava radnicima fleksibilnost u rasporedu radnih sati, uz zadržavanje 38-časovne radne nedelje i iste zarade
Evropske zemlje, među kojima prednjače Belgija i Francuska, započele su testiranje modela četvorodnevne radne nedelje, s ciljem povećanja produktivnosti i poboljšanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života zaposlenih. U Belgiji, prema novom zakonu, zaposleni mogu da izaberu da rade četiri dana nedeljno, ali ukupan broj radnih sati ostaje nepromenjen na 38 časova nedeljno. Ovo znači da radnici mogu da rasporede radne sate na četiri radna dana, čime dobijaju dodatni slobodan dan, ali bez smanjenja zarade ili radnog opterećenja.
Francuski model takođe omogućava četvorodnevnu radnu nedelju, uz prilagođavanje radnog vremena, ali bez smanjenja ukupnih radnih sati koje zaposleni moraju da odrade tokom sedmice. U oba slučaja cilj je veća fleksibilnost i smanjenje stresa zaposlenih, dok poslodavci zadržavaju isti nivo radnog učinka.
Analitičari ističu da ovakve promene nisu usmerene na smanjenje radnog opterećenja, već na drugačiju organizaciju radnog vremena. Tako, iako zaposleni dobijaju dodatni slobodan dan, oni u preostala četiri dana rade duže smene kako bi ispunili zakonski propisane sate. Ovakav model naročito je pogodan za sektore gde je moguće fleksibilno raspoređivanje radnog vremena, dok u proizvodnji i uslužnim delatnostima može biti izazovan za implementaciju.
Belgijski model podrazumeva da poslodavci ne smeju da smanjuju zarade radnicima koji se odluče za četvorodnevnu radnu nedelju, ali takođe nisu obavezni da odobre takav zahtev ako to ometa poslovanje. U Francuskoj se sličan princip primenjuje kroz kolektivne ugovore i dogovor poslodavaca i zaposlenih.
Uvođenje ovakvih modela ima za cilj da poveća motivaciju i angažovanost zaposlenih, ali prema dostupnim podacima, još uvek nije zabeležen značajan uticaj na ukupnu produktivnost ili ekonomski rast. Analitičari napominju da je ovakav pristup pre svega eksperiment i da će se efekti detaljnije procenjivati u narednim godinama, u zavisnosti od specifičnosti sektora i nacionalnih ekonomskih okvira.