Dokument parafiran u Dubrovniku u prisustvu američkog ministra energetike, otvara mogućnosti za diversifikaciju izvora gasa u regionu
Predstavnici Bosne i Hercegovine i Hrvatske potpisali su danas u Dubrovniku Sporazum o izgradnji projekta Južne gasne interkonekcije između ove dve zemlje. Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je američki ministar energetike Kris Rajt, što dodatno naglašava strateški značaj projekta u kontekstu regionalne energetske sigurnosti.
Sporazum su potpisali Borjana Krišto, predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine, i Andrej Plenković, predsednik Vlade Republike Hrvatske. Realizacija ovog projekta ima za cilj jačanje energetske nezavisnosti i unapređenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom na Zapadnom Balkanu, s posebnim fokusom na diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja.
Južna gasna interkonekcija predviđa povezivanje gasnih mreža Bosne i Hercegovine i Hrvatske, omugućavajući time pristup alternativnim dobavljačima gasa i smanjujući zavisnost od postojećih tokova. Projekat je deo šire strategije energetskog povezivanja u regionu i podržan je od strane međunarodnih partnera, što potvrđuje i prisustvo visokih zvaničnika na današnjem potpisivanju.
Izgradnja interkonekcije omogućava Bosni i Hercegovini pristup novim gasnim koridorima, što je posebno značajno u svetlu aktuelnih izazova na evropskom energetskom tržištu. Projekat se uklapa u napore Evropske unije i transatlantskih partnera da ojačaju infrastrukturu i otpornost regiona na eksterne šokove u snabdevanju energentima.
Projekat Južne gasne interkonekcije ima potencijal da doprinese stabilnosti cena gasa na domaćem tržištu, kao i da podstakne dalja ulaganja u energetsku infrastrukturu. Zvaničnici Bosne i Hercegovine i Hrvatske istakli su važnost ovog koraka za privredu i građane obe zemlje, uz napomenu da će realizacija projekta biti praćena transparentnim procedurama i u skladu sa međunarodnim standardima.
Sporazum iz Dubrovnika predstavlja ključan korak ka realizaciji jednog od najvažnijih energetskih projekata u regionu, a naredni period doneće konkretizaciju planova, izradu tehničke dokumentacije i određivanje preciznih vremenskih okvira za početak radova. Očekuje se da će ovaj projekat doprineti većoj stabilnosti i održivosti energetskog sistema Zapadnog Balkana.
